Uvodna reč

Sve moje jeseni su tužne dani plačni su svi a moje oči još su vlažne suza i bola trag. Za tebe čujem da si srećna ljubav prati te svud i ruže drugom da si dala što nama donese maj. Zar nisi mogla meni opet da se vratiš dobro si znala tebe da još čekam ja. I uvek jesen kada dođe kiše stignu u kraj tad moje oči suze vlaže, setim se našega sna… („Sve moje jeseni su tužne“-- originalni naslov je „Jesenja elegija“ Žarko Petrović)

Oktobar nas ogrće plaštovima najlepših duginih boja. Ispratismo dugo i vrelo leto i pohranismo ga u još jednu riznicu toplih sećanja i čekaonicu godišnjih doba. Na tom istom pragu dočekujemo jesen, tu čaroliju boja, mirisa i tišine… Bogatu, raskošnu, arogantnu, tajanstvenu, a kreativnu. Polako, na prstima, ulazi u bregove, preleće po livadama, promiče kroz živice, puže niz potoke… tiho, neprimetno, sve dok oko seže! „Ona je tu. U tuzi kiše, po poljanama tiho hoda. I kuda stiže, u vis diže, usplahirena jata roda” (Dobriša Cesarić – Jesen). No, u narodu poznato Miholjsko leto, u punoj snazi opravdava svoje prisustvo. Odjeci simfonije boja koje prelivaju dugačke gradske aleje, kao i guste šume seoskih naselja, praznik su za oči, a dušu miluju rajskim osećajima. Miholjsko leto miriše na zlatnu jesen, na pune ambare, na berbu grožđa, na svatove… Vazduh miriše na zrele dunje sa ormara, pečeno kestenje, toplu bundevu i cimet. Orkestrirana harmonija mirisa jesenjih delicija, voća i povrća, te bogate zimnice vrednih domaćica, neprikosnoveno kazuje da je ona tu. Duša i oči pune su nam njene raskoši. Jaka i stamena, obgrlivši celu prirodu i njeno potomstvo svojim širokim rukama, podešava ritam i muziku tom veselom balu predivnog sunca, bogate kiše, guste magle i namrštenih oblaka. Čuje se tiho trčanje vetra po krošnjama u plamenu trgajući sa njih šarenolisne odore. Lišće koje raznosi vetar, pada sa grana formirajući tepihe u nijansama ćilibara, zlata i bakra. Grandiozna i sigurna poput slikara u ateljeu, baca vesele boje po razvučenom platnu prirode. Koliko genijalnog je u njoj, zar ne?

Septembar i oktobar i jesu meseci velikog broja naučnih i stručnih medicinskih skupova. Njišući se na granama svoga visokoga stabla,“Medici.com“ je imao čast da prisustvuje mnogima od njih, o čemu Vam donosimo pregršt novih informacija. Tako je naša vredna ekipa, širom otvorivši vrata bogatoj jesen, i u 137. „košaricu“ časopisa „Medici.com“ poslagala pregršt sadržaja sa željom da Vam budu blagodatni i razgalni, baš kao i sva lepota jeseni.

I još mnogo delicija naći ćete u našoj „košarici“, pa zavirite!

Živi nam i zdravi bili i do novog čitanja u decembru, u priči o zdravlju i životu koju ćemo po 138. put, u istoriju svoga trajanja, ispisivati perom iskrenosti i znanja.

Vaš „Medici.com“!

Vera Pušac, direktor