Живот Homo sapiens-а од зачећа до смрти
Академик Владимир Кањух и др Снежана Кањух

Настанак Homo sapiens-a (Мудрог Човека).
Најстарија ископина остатака тела Homo sapiens-a (HS) (примати из породице хоминида) са великом запремином лобање (1350-1470cm3) и великим мозгом, слична данашњем човеку, настала мутацијом, датира од пре 315000 година у Мароку (Африка) а, затим, и другим деловима Африке.
У почетку је било више врста људи: HS у Африци, Неандерталац у Европи, Денисовац у Азији. Преживео је само HS јер је имао најбољу организацију мозга.
Неандерталац (Сл.2,3).
Имао је већу запремину лобање (1500-1600cm3) и већи мозак, био је виши, мишићав и зато снажнији, велике очи и боље видео у сумраку, али слабију организацију мозга. Мешао се са HS тако да и данас неки HS имају гене Неандерталца. Изумрли су пре 12.000 година.
Гени, скачући ген, геном и хромозоми HS.
Ради се о различитим нивоима организације наследног материјала (ДНК) у ћелијама HS. Од гена, преко генома до хромозома.
Ген је основна функционална јединица наслеђивања, специфични део молекула ДНК који садржи упутство за изградњу одређеног протеина или молекула РНК.
Скачући ген (Jumping gene).
Један ген скаче са једног хромозома на други, тј. нема стално место у хромозому. Открила га је генетичарка Barbara McClintock, бојећи хромозоме кукуруза, и то објавила у неком безначајном пољопривредном зборнику 1940. године. Исмевали су је (‘’баба боји хромозоме кукуруза’’). Касније је схваћено шта је открила и добила је Нобелову награду за медицину 1983. Скачући ген повећава диверзитет живих бића који је изузетно важан јер када би сви имали исти геном неки убитачни вирус би могао да убије цело човечанство.
Геном.
Представља комплетан сет свих генетичких информација.
Чине га 19.000-20.000 гена који кодирају протеине који одређују све функције и изглед нашег организма.
Хромозоми
Ради се о структурама у ћелијском једру, изграђених од молекула ДНК који су чврсто намотани око централног стуба протеина хистона, пола од оца и пола од мајке. Има их 46. Првих 22 су исти и код оца и код мајке и пружају информације за већину телесних особина. Међутим, 23. пар одређује пол: XX хромозом за жену и ХY хромозом за мушкарца (Сл.4).
Вотсон и Крик су у Кембриђу открили тродимензионалну структуру двоструке спирале ДНК 1953. (Сл.5) и публиковали у часопису Nature 1953. и зато добили Нобелову награду 1962.
ДНК из једра ћелије шаље малу молекулу РНК (транскрипција) у цитоплазму са упутствима за изградњу протеина (транслација).
Наслеђивање особина
Не наслеђују се стечене особине током живота (као што је мислио Рус Лисенко) већ оно што је у геному. Геном се мутацијама мења а мутагени су извесне хемијске материје, зрачења (рендгенско и гама зраци) и вируси.
Дарвин (Сл.6) није знао за мутације али је приметио да током времена настају ситне промене на телу, од којих неке могу да буду корисне и онда природно одабирање их задржи и тако настају нове врсте и диверзитет живих бића.
Поређење HS и мајмуна шимпанза.
Данашњи мајмуни примати су шимпанзе, гориле, орангутани и бонобо.
Шимпанза се разликује од HS само по 1,2 до 5% генома (Сл.7). Живе у мањим чопорима и слушају вођу чопора – најснажнијег шимпанзу коме припадају најбоље женке и узима најбољу храну. Међутим, када остари или ослаби и буде отеран од младих јаких шимпанза, део длаке црвене боје, која му је израсла док је владао, нестаје! Шимпанзе могу да буду љубоморне да мрзе другу шимпанзу и да је чак убију.
Шимпанза може да се вине према небу само до завршних крошњи дрвећа где једе лишће а HS је био на месецу и недавно облетео и његову мрачну страну која се са земље не види и спрема се на ново слетање на месец ове, 2026. године!
Мађарска биохемичарка Каталин Карико (Сл.8) и РНК.
Многи научни тимови су покушавали да унесу експерименталну РНК у ћелију, али нису успели јер је дошло до запаљења ћелије. Каталин Карико је, ипак, то успела и зато добила Нобелову награду за медицину. Сада је постало могуће прикачити нешто имуногено (са површине вируса или ћелије рака) уз РНК и доставити то свим ћелијама организма, које побуђују имунолошку одбрану организма да се бори против вируса и канцерских ћелија. Добијени су већ извесни позитивни резултати код малигног меланома коже.
Зачеће.
Зачеће се дешава када сперматозоид мушкарца оплоди женску јајну ћелију. Ејакулација мушкарца је највеће могуће физичко уживање HS. Жене имају неки еквивалент тога, али га некад никад не доживе.
Незгода је када га жена доживи са љубавником јер онда често све програмира другачије. У једном ејакулату постоји 39 милиона сперматозоида. Жена у просеку у току живота има 100.000 до 150.000 јајних ћелија. Жени је главно да оплођеном jајном ћелијом добије дете и да га са снажним мушкарцем одгоји. Јасно је да мушкарац у том случају губи многа сексуална задовољства и зато је често неверан. Једино турским султанима са њиховим харемима то није био проблем. Еволуција је хтела да мушкарац што више жена оплоди, а да жена оствари бар мало нових HS.
Генетска лутрија.
Спајање гена оца и мајке је чиста лутрија. Могу се добити изванредни гени и repair (поправни) механизми за гене. Они се у животу (епигенетика) могу одржати или покварити болестима цивилизације: пушењем, алкохолом, наркотицима, гојазношћу (претераном употребом масне и слатке хране), патолошком обузетошћу коцкањем.
Могу се добити лоши гени који су узроци генетских обољења. Некад један погрешни ген доводи до болести (нпр. дисекантни хематом аорте) а некад више гена заједно доводе до неке болести (нпр. шећерна болест тип 2).
Наследна монархија као државно уређење је бесмислена због генетске лутрије јер деца генија могу бити обични људи или чак идиоти, а није ред да на челу државе буду такви. Неки су задржали монархију, али без власти, тј. као церемонијалне историјске установе.
Већина држава је прешла на републиканско уређење. Бира се на општим изборима један човек, познат читавом народу, и то само за два мандата по четири године (други мандат ако буде изабран на поновним изборима). Демократија је израз хуманости HS. Треба је учвршћавати јер је крхка. Сетимо се да је и Хитлер дошао на власт демократским избором, па је после завео своју страшну расистичку убилачку диктатуру.
Диктатура пролетеријата.
Маркс је оправдано био против експлоатације човека по човеку у производњи. Заговарао је Пролетерску револуцију која би то укинула јер пролетери немају шта да изгубе а добиће читав свет. Међутим, ''мангупи из њихових редова'' су заборавили на унутрашњу партијску демократију и развила се диктатура једне партије и једног човека
Рођење и нагон самоодржања.
У животињском свету новорођенче биволице, чим испадне из материце, одмах мора да корача а ако то не успе крдо наставља пут и оно остаје да га прождеру звери. Пар орлова има у гнезду два орлића које хране. Међутим, у једном моменту има само једног јер је снажнији избацио слабијег из гнезда. На тај начин он добија сву храну коју доносе родитељи.
Новорођенче HS је потпуно неспособно за живот и искључиво зависи од чувања и дојења мајке. Сиблинзи су у конкуренцији за љубав мајке. Браћа која се слажу, пружају братску љубав један другом, обоје су снажнији у животу. Међутим, није увек тако. ‘’Нема рата док не удари брат на брата’’; ‘’Ко ти ископа око? Брат! Зато је тако дубоко’’; ‘’Ако желиш крвника – нека ти га мајка роди’’. У Црној Гори сестре обожавају браћу и не зна се да је икад сестра убила брата. Браћа им се ‘’петљају’’ око њихове удаје (не)одобравајући је. Немачком стражару који чува 100 талаца за једног убијеног немачког војника у Црној Гори је свеједно ако деда дође и замени унука, што се често дешавало (главно му је да је 100 талаца на броју).
Постоје извесни политички покрети и извесна религијска начела у хришћанству која су против егоизма нагона о самоодржању. Мохандас Карамчад Ганди познат као Махатма Ганди (Сл.9) је извојевао слободу Индије ненасилном борбом.
У хришћанству постоје начела да треба волети и непријатеља, ако те неко удари по једном образу окрени му и други, ако ти неко затражи капут дај му и кошуљу. Колико се хришћана стварно држи ових начела?
Многи се с овим не слажу. Њихови аргументи су следећи: Непријатеља не треба волети већ га треба победити и онда му можда непријатељство опростити. Нарочито жене не дозвољавају да их неко удари по образу. Шамар је не само болан, већ и понижавајући. Напротив, треба се супротставити шамарању насилника, ударити га ногом у међуножје, избоксовати и изгребати ноктима.
Сексуални нагон.
Код животиња је веома јак. Нови лав у чопору стави редом главице свих лавића у своју чељуст и здроби их. Женке лавице, пошто су изгубиле лавиће, су онда у новом терању и тиме задовољавају сексуални нагон новог лава.
Код људи је обично осредњи, јак и изузетно јак (тада је HS склон сексуалном насиљу). У последњем случају HS, ако не нађе одговарајућу партнерку, некад силује непознату девојчицу, а затим је и убије да не би био кажњен. Замислите патњу, плакање и молбе девојчице и њен ужас када је схватила да ће бити убијена. На овакав случај гледа се са ужасом. Смрт цитиране девојчице свакога погађа. Одмерава се дужина робије за силоватеља. Међутим, нигде се не размишља да се одговарајућом превентивом све може избећи и смрт девојчице и робија силоватеља (стварање институције која би проучавала и различитим начинима превенирала овакве случајеве).
Постоји лепа заљубљеност у партнера, уз смањен критицизам према њему, односно њој. Такође, права љубав када су два партнера као једно биће. Највећа љубав је љубав мајке према сину. Некад се тада развије несексуална велика узајамна приврженост у којој син мрзи оца као ривала (Едипов комплекс).
Познати су поремећаји сексуалног нагона. Хомосексуализам, секс између два мушкарца. Данас је преименован у варијанту мушког сексуалног понашања према мишљењу Светског удружења психијатара, изгласано већином гласова његовог руководства. Уганда је једина преостала држава у свету у којој се хомосексуализам кажњава смртном казном али се, ипак, практикује. Затим, педофилија (секс са децом); некрофилија (секс са лешом); лезбијство (секс између две жене), зоофилија (секс са животињама који је законски кажњив).
В.К. је лично чуо у Ватикану на проповеди римског папе (Пољак Војтила) реченицу: ‘’Ако се ради сексуалног акта погледа сопствена жена са страшћу чини се грех’’! Наравно, не може се оспорити секс јер се не би рађала деца. Уместо задовољства у сексу, тражи се молитва (Богу, Христу, Марији, свецима, цркви), смерност, послушност, вера, нада и љубав.
● Религије су потребне човечанству јер пружају утеху, веру у коначну правду и виши смисао живота. Религије су веровања а наука (болдовати науку) тражи доказе, тј. да и други истим поступком добију исте резултате. С друге стране, ако запитамо науку: ‘’Како то да уопште нешто постоји?’’, одговор је доста немушт: ‘’Од ничега је настало нешто – структура величине јајета (космичко јаје) или само величине главице чиоде, која је набијена огромном енергијом’’. Откуда енергија? Поменуте структуре су експлодирале пре 13,8 милијарди година (Велики прасак - Big Bang) и створиле постојећи свемир који се шири. Планета земља је створена око 4,54 милијарде година. Мозак данашњих људи је створен на земљи да решава земаљске проблеме и мора да схвати да не схвата, нпр. да је нешто ограничено или бескрајно. Ајнштајн (Сл.10) је рекао: ‘’Људска глупост и свемир су бескрајни. Додуше, за свемир нисам баш сигуран’’.
Друго питање за науку: Како је настао живот и које су његове карактеристике?
Карактеристике живота су следеће:
1. Ћелијска организација (једна или више ћелија) Теорија Рускиње Лепешинскаје да постоје ацелуларне форме живота је била заблуда и нетачна и као таква је одбачена; 2. Метаболизам (узимају се хранљиве материје из околине, претварају се у енергију и избацују се отпадни продукти); 3. Хомеостаза (способност да се одржава температура, хидратација, киселост, итд. без обзира на промене у спољашњој средини); 4. Размножавање (репликација); 5. Раст и развој сходно упутству ДНК; 6. Реаговање на дражи; 7. Прилагођавање средини.
Вируси су инфективне нећелијске честице које да би се репликовале морају да уђу у ћелију и да овладају њеном машинеријом за репликацију.
Корали су морски организми који припадају животињама из групе дупљара и насељавају се и умножавају на дну океана.
Кристали су неорганске, неживе чврсте материје у којима су атоми, молекули или јони правилно распоређени у простору.
Родитељски нагон.
Веома је снажан код HS и свих животиња. Он продужава врсту. Лисица чува своје младе и када се ловци појаве бежи на супротну страну од њеног гнезда са лисичићима како би одвукла ловце.
HS брине о свом породу и то му је најчешће најважније у животу.
Живот HS.
Вилендорфска венера (Сл.11). Прачовек као скупљач плодова има тежак проблем зими, када је све завејано и тешко је доћи до хране. Тада је Вилендорфска венера његов идеал јер због карактеристичних великих масних наслага може да преживи зиму и чак да доји децу. Она је, дакле, у своје време спасла човечанство!
Милоска венера (Сл.12) је сушта супротност Вилендорфској венери. Уз слику Монализе, можда је налепши експонат у Лувру. Она слави лепоту жене.
HS масовно убија друге HS.
Нацисти су у II светском рату, уласком у Украјину, убили у долини Баби Јара на брзину сакупљених 39.000 Јевреја. Немачки војници и официри су били констернирани што су лично убили толико људи.
Нацисти су онда измислили концентрационе логоре са послугом од Јевреја, које су привремено поштедели. Новопридошли Јевреји су увођени у просторију да се окупају (гасну комору) и онда убијани гасом и спаљени. Права индустрија убијања. Од 13 милиона европских Јевреја убијено је шест милиона.
Спремано је убиство свих преосталих Јевреја, дела Словена, а део Словена требало је да буду немачке слуге али би им било забрањено образовање и рађање. Затим, убијање Рома, хомосексуалаца и хендикепираних у нацистичкој Немачкој.
Уведена је теорија борбе за животни простор (Lebensraum) и погубна расна теорија.
По тој расној теорији треба да влада германска раса (нарочито нордијски Немац), иако генетика не даје никакве основе за такво схватање.
HS може да буде свирепи убица других HS.
За време Другог светског рата, поред борбе за ослобођење од окупатора Немаца, Италијана, Мађара, Бугара и фашистичких Албанаца, водио се и крвави братоубилачки рат између четника и партизана. Убијани су заробљеници. Девиза једних је била: ‘’Не треба мучити, само метак у потиљак и готово’’ а других: ‘’Ставити под слово З, које није било тумачено као ‘’заплашити’’ већ као ‘’заклати’’. Црне тројке су то чиниле и тиме утеривале страх у противника, који је ледио крв у жилама.
HS претвара друге HS у слуге и робове.
У Јужну и Северну Америку увезено је 40 милиона црнаца из Африке да буду слуге на пољима бербе памука, пошто су убијени многи староседеоци: Инке, Маје, Астеци и Мексиканци.
Рат подстиче убилачко код HS.
Једном је В.К. у Горњем Милановцу, чекајући брата, у парку на једној клупи видео неког старца. Сео на ту клупу и старац му са поносом каже да је последњи српски војник у Горњем Милановцу из I светског рата. В.К. га пита (признаје неувиђавно) колико је непријатељских војника убио у рату. Старац се тргнуо и каже много, али му је нарочито тешко пало што је постојала нека увала преко које је требало прелазити а ми смо ћуприју направили од лешева бугарских војника. Међутим, у цивилству, каже, никог није убио. Рат потстиче убилачко у HS.
У ратовима држава.
Међусобно непознати HS се убијају. Добијају зато одликовања и постају хероји својих држава.
HS лекари у рату.
За разлику од других, су већих моралних квалитета. Лекари лече и непријатељске војнике. Заробљени непријатељски лекари лече и наше и своје војнике. У српској је традицији да противник који је убијен није више непријатељ. Ми чувамо непријатељска војничка гробља као своја.
Душа и душевни живот.
Да ли душа постоји? Сматрало се да јој је локација у ендокриној жлезди епифизи јер је спектакуларно локализована на бази мозга, да је у срцу или у плућима.
Верски покрет у оквиру хиндуизма Хари Кришна сматра да је душа толико мала да се не може видети ни електронским микроскопом. Имају је не само HS него и животиње.
У ствари, постоји веома развијен душевни живот HS чији су центри познати и локализовани у мозгу. Надражаји који долазе од чула мозгу пролазе кроз структуре душевног живота где се прво прерађују.
Иницијални бол, неиздржив бол, еутаназија.
Иницијални бол је значајан и за болесника и за лекара јер указује да се на том месту нешто лоше догађа.
Код канцера, али и других обољења, некад настају страховити болови, неиздрживи, који се могу смањити само морфијумом (открио га из опијума 1804. године немачки фармацеут Фридрих Сертинер).
Некад болесник тражи еутаназију. Она је одобрена у мањем броју држава.
Још су стари Латини рекли: Dolorem Sedare Opus Divinum Est (Уклонити бол је божанско дело).
Успех науке о наслеђивању.
У популарној ТВ серији о руској царици, Немици Катарини II, основни руски национални и државни проблем је био ко је наследник Петра Великог (има његову крв) а ко самозванац као Јемељан Пугачов и кнегиња Тараканова (таракан на руском значи бубашваба). Гледала се телесна сличност, скривена писма која нешто доказују итд.
Данас се то питање лако решава за један дан. Узму се узорци пљувачке или нешто друго и сигурно доказује да ли има или нема генетског сродства. Какав успех науке!
HS је често незахвалан.
Тургењев (Сл.13) у једној својој причи пише да су две лепотице тријумфовале на балу. Позвао их је, оне се нису познавале и упитао како се зову. Једна је рекла Доброчинство а друга Захвалност.
HS пуца себи у ногу.
Погрешно резонујући у предвиђању догађаја, извесни људи пуцају себи у ногу, тј. прекидају добру и успешну сарадњу јер мисле да могу боље сами, али на крају се горко кају.
HS жели све да освоји.
Победио је друге људе – Неандерталце, Денисовце и друге (сви су изумрли), потчинио све животиње и биљке себи и чак жели да освоји све планинске врхове света.
Када је чувени планинар Џорџ Малори држао предавање о великим тешкоћама приликом освајања планинских врхова (ампутирани промрзли прсти, смрт због падова и снежних лавина), новинар „Њујорк тајмса“ је питао: ‘’Зашто се, ког ђавола пењете на те врхове’’? Одговор је добио: ‘’Зато што они постоје!’’.
Проф. др Сашко Кедев (Сл.14), интервентни кардиолог, академик МАНУ, бивши кандидат за председника Северне Македоније из Скопља, освојио је свих 14 планинских врхова виших од 8000 метара укључујући и Монт Еверест (19. мај 2009). О томе је два пута говорио у САНУ на састанцима Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ чији је инострани члан.
Старење, умирање и смрт HS.
Смрт је трајни престанак рада срца и плућа или мозга. Постоје природне смрти од старости јер је за сваку врсту дужина живота генетски програмирана. Старост је обично удружена са завршном фазом неког хроничног обољења. Затим, самоубиство; убиство и задес (несрећа, најчешће у саобрачају).
Генетски је одређена средња дужина живота за сва жива бића: HS, животиња и биљака.
Према најновијим подацима из Здравствено-статистичког годишњака Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, очекивани животни век у Србији је следећи: Мушкарци у просеку живе 73,7 година, а жене 78,4 године, 4,7 год. дуже од мушкараца, док укупни просечни животни век на нивоу целе државе износи 76 год.
Шимпанза у слободи живи 33-40 год. а у кавезу зоолошког врта 50-60 год., пси живе 10-13 год., мачке 10-18 год., коњи 25-30 год.
Од лабораторијских животиња миш живи три месеца – три године, пацов 1-4 године, хрчак 1,5-3 године.
Слепи миш. Сисар који лети и има способност ехолокације-могућности сналажења и оријентације у простору помоћу одбијених звучних таласа. Настао је пре 65 милиона година у Европи одакле се проширио по целом свету. Отпоран је на вирусе. Живи 40 година.
Вук 6-8 година (у зоолошком врту до 15 година), лав 10-14 година (женке у зоолошком врту живе преко 20 година).
Мрави – радници неколико недеља до неколико месеци док матица живи 15-30 година, пчеле – летње радилице неколико недеља а зимске радилице до шест месеци, матица живи 3-5 година.
Џиновске корњаче са Галапагоса живе преко 100 година, али у заштићеним условима 170 – 190 година.
Плави кит 80 – 90 година. То је морски сисар, који се од нилског коња одвојио пре 40 милиона година и отишао у море. Дужине је 29,9 метара, тежине 190 тона. Највеће живо створење које постоји. Гренландска ајкула живи 300 – 500 година, најдуговечнији је кичмењак.
У неким шумама џиновска стабла живе чак 4000-5000 година. Најстарији бор ‘’Метузалем’’ налази се у Калифорнији и стар је 4800 година. Маслина у Горњем Бару (Црна Гора) живи 2240 година (Сл.15).
Дуговечност.
За дуговечност на првом месту је генетско наслеђе. Да ли смо добили од родитеља добре гене и посебно гене дуговечности. Такође, да ли смо добили добре поправљајуће механизме гена (repair mechanism). Затим, да ли смо то у епигенетици (живот после рођења) то одржали или поништили усвајањем поменутих болести цивилизације.
Најстарији HS који је доказан је једна Францускиња која је живела 122 године.
Према званичним подацима из јединственог бирачког списка, објављеним средином 2026. године, у Србији је регистровано 1.343 грађана старијих од 100 година (укључујући и грађане из инострнства). Јапан има преко 100.000 људи старијих од 100 година на укупно око 122,4 милиона становника. Зашто је то тако? Зато што у Јапану људи раде целог живота, тј. док могу стварно да раде због здравља, осећају се корисно и поштовано. Наравно, искључује се изузетно тежак и исцрпљујући рад рудара и неких других професија.
У другим земљама у свету људи раде до своје 65. године. То је прописао немачки гвоздени канцелар Бизмарк у XIX веку. Данас, међутим, људи дуже живе. Неки су сити тешког и незанимљивог посла и једва чекају да оду у пензију да се одморе док је другима то страшан стрес, нарочито лекарима, који желе и могу да и даље успешно раде.
Када је В.К. стигло решење о пензији са 65 година из Деканата, био је изненађен. Рекао је: ‘’Ја тек сада почињем најбоље да радим јер сам до тада учио и скупљао материјале’’. Срећом, био је изабран за академика па је могао, и тражено је, да даље ради. Супруга С.К. је бележила све његове радове и у једном моменту му је рекла да је од пензионисања са 69 година по сили Закона па надаље написао већ више радова него за време радног стажа.
Одласком у пензију са 65 година наш човек осиромаши, а ако други супружник нема пензију – породица постаје сиромашна. Многи пензионере не цене, малтене као да су дементни када су у пензији.
Сталне пожељне активности и континуирани рад су, дакле, један од предуслова за дуговечност.
Сва биолошка створења морају да умру.
Умиру краљеви и просјаци, богаташи и сиромаси, паметни и глупи. Треба се у потпуности убедити у то, тј. да то и за њих важи и, у очекивању неизбежног краја, заузети реалнији став. ‘’Ни живети није најновије’’ (изјава руског песника Сергеја Јесењина који се убио).
Грчки књижевник Никос Казанцакис се замерио Грчкој православној цркви књигом ‘’Последње искушење Исуса Христа’’. Црква је због тога забранила његову сахрану на Православном гробљу. Сахрањен је на брду, у Млетачкој тврђави изнад Хераклиона на Криту (Сл.16). На његовом гробу пише: ‘’Не надам се ничему, не бојим се ничега, слободан сам’’.
Проблем узимања органа ради трансплантације.
Закон, због хуманости, налаже да се органи за трансплантацију могу узимати само уз пристанак родбине умрлог.
Када човек умре, постаје леш. Латински се леш назива cadaver (ca-da-ver = carno data vermis – месо дато црвима). Потребно је укинути поменути закон. Зар је хуманије да се цитирано деси или да се узму органи: бубрег, срце, јетра, панкреас и плућа за трансплантацију болесницима који то са грозничавом надом очекују?
Каква је блиска и далека будућност HS?
Са појавом и развојем вештачке интелигенције и роботике милијарде HS ће престати да буду друштвено корисни. Да ли ће златна милијарда HS на земљи која ће руководити вештачком интелигенцијом и роботиком (Сл.17) дати некорисним сународницима минимум: храну да нису гладни, да нешто обуку, да имају какав-такав кров над главом? Да ли ће им забранити рађање?
Садашња актуелна опасност по човечанство: Решавање сукоба између појединих држава атомским оружјем.
Нека држава, да не би била коначно побеђена, може да баци своје нагомилане атомске бомбе на противничку државу и да јој ова истом мером узврати. Најлепши градови света би били уништени и годинама забрањен прилаз њиховим рушевинама због радиоактивности.
Све зависи од мудрости политичара да ли ће се то догодити. То, нажалост, може, ипак, да нам се догоди. Сетимо се како су европске државе олако ушле у I светски рат, а та лака одлука коштала је 16 милиона погинулих, а нас Србе Албанском голготом и губитком трећине становништва.
Опасност по човечанство у далекој будућности.
Наше сунце се увећава и све више приближава планетама. У једном моменту ће спржити све на земљи.
HS треба да припреми ракете да бар неки HS оду на блиски Марс или на неко острво Јупитера ако тада већ нису створили технологију да оду на неку удаљену планету сличну земљи у свемир, на којој би деца која се роде у ракети и постала одрасли, наставила расу HS.
Закључк.
HS је у техничким наукама постигао феноменални напредак. У моралном погледу, међутим, показује ужасну заосталост. Биће потребна велика интервенција свих фактора, а нарочито државе, да кроз васпитање и образовање постане морално бољи.
Пре свега, живот сваког HS треба да буде неприкосновен, права светиња. HS не сме да буде убица других HS.
Medici.com (Banja Luka, Republika Srpska) 2026; godina XXIII, broj 137, str. 60-65



