Uvodna reč

U junu sam najsrećniji jer to je vreme svitaca, a svici su otmenost u pokretu, svetlosni trubaduri montaža atrakcija, anđeli romantike, svetionici nade, vešti iluzionisti, umetnici-performeri, mudri alhemičari, glasnici harmonije, strastveni bogotražitelji, oaze božanske svetlosti, jahači zvezdane prašine. („Vreme svitaca” Radiša Stanojević Šumski)

Tople ruine proleća lenjo i nevoljno tope se i nestaju. Tamo gde tajne spavaju u spokoju, ispraćamo poslednje lepote maja. Kišno premaleće tromo se provlači kroz nabujali cvet lipe, pa sve miluje kočopernu magnoliju i skraćuje senke stasitih tuja i stoletnih hrastova. Tmasti oblaci stalno bi da zaklanjaju sunčev disk. Priroda se porađa u jutrima, ispunjenim visokim maglovitim zavesama, rosnim parkovima, vlažnim trotoarima... Koračajući tako stazama vremena, stopala života lagano nas uvode u novo leto. Leto je vreme kada noć, topla kao ljudska usta, polako i sigurno osvaja predele. U ponoć, na svih devet nebesa, razapinje svetle i sigurne zastave pobede - zvezde, čija opora glatkost obasjava gradske kupole i krovove. Grad se okreće na stranu pod ljubavnim teretom tame, ne prestajući da sanja o velikim sokovima leta i sirovoj lepoti mora. Pred svitanje, sa same periferije, izdiže se grimizno lice zore, nežnih i pospanih kapaka. Škrto jutarnje sunce polako plazi po zidovima raskošnih brda, uronjenih u paletu junskih boja. A brda obeharala. Procvetale avlije. Kažu da ljudska bića u leto sanjaju da lete. To su muzikalni i treperavi snovi. Kažu da pod mesečevom svetlošću zanosno zamirišu lipe, kruneći gusto zlato. U poljima se budi strasna lavanda. Za letnjih noći otvaraju se svi prozori, razmiču nemirne zavese i bude se letnje haljine od svile, čežnje, svetlosti i želje... krune se oblaci od vreloga sna... vreme polako prestaje da postoji! Ono, opijeno lepotom makova, spava, sanjajući ljubavnu vatru jula. Jun je kapija leta, mesec u kojem je sve još pred nama: i odmori, i topla mora, i kasne večernje šetnje bez jakne. Junsko leto donosi savršen balans topline i svežine. To je vreme kada prolećni mirisi polako prelaze u zrele, tople dane, a priroda je u svom punom, raskošnom zenitu. Dok sunce polako zalazi iza horizonta, nebo postaje platno sa nijansama ružičaste, narandžaste i purpurne boje. Sa prvim mrakom, vazduh postaje topao i težak od mirisa zemlje. Pojavljuju se prvi svici, svetlucajući u mraku poput palih zvezdica. Junsko veče donosi mirise zrelih trešanja i tihi šapat vetra u krošnjama. To je tišina koja leči, podsetnik da priroda radi u savršenom krugu i da je leto konačno stiglo kući. Sa njim, na istim točkovima, u dugačkom karavanu godišnjih doba, dolazi i 135. Broj časopisa “Medici.com“ koji, kao i uvek, sa sobom nosi s pažnjom pripremljen osvežavajući koktel novih i značajnih informacija iz sveta medicine. „Medici.com“, kao teleskop, kao morska karta, ucrtao je nove, kvalitetne naslove, uz koje ćete, baš kao uz osvežavajući koktel, moći lagodno da se opustite. Verujemo da će svako okusiti ono što mu najviše prija, a sastojaka je mnogo. Pa, u zdravlje! Živi i zdravi bili! Čitamo se opet u avgustu, u novoj, 136. priči o zdravlju i životu. Vaš „Medici.com“! Vera Pušac, direktor