Savremena interventna radiologija

Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa“ kroz svoje sedmodecenijsko postojanje razvija se i modernizuje pre svega zahvaljujući svojim visokoobrazovanim kadrovima. Na temeljima znanja koje se kontinuirano razvija i unapređuje, KBC „Bežanijska kosa“ među prvima uvodi najsavremenije tehnologije, lekove i metode lečenja u zdravstveni sistem Srbije kao i Republike Srpske, a zahvaljujući po najviše prof. dr Mariji Zdravković direktoru KBC "Bežanijska kosa".

To je pravi povod da razgovaramo o podvigu Odeljenja za interventnu radiologiju, na čijem je čelu dr Matija Miljević, specijalista radiologije. U Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“ 8. jula 2026. godine, u okviru kliničke studije, prvi put u Srbiji i regionu uspešno je izvedena perkutana hepatična perfuzija jetre (PHP), jedna od tehnički, organizaciono i logistički najzahtevnijih procedura u savremenom lečenju malignih tumora jetre.

Perkutana hepatična perfuzija predstavlja minimalno invazivnu intervenciju tokom koje se citostatik, putem posebno postavljenog katetera, aplikuje direktno u arterije koje snabdevaju jetru. Na taj način u obolelom organu postiže se veoma visoka koncentracija leka, znatno veća od one koja bi mogla bezbedno da se primeni sistemskom terapijom.

Istovremeno se krv koja izlazi iz jetre, pomoću specijalnog dvobalonskog katetera postavljenog u donju šuplju venu, privremeno odvaja od ostatka krvotoka. Ona zatim prolazi kroz poseban sistem filtera u kojem se uklanja najveći deo citostatika, nakon čega se prečišćena krv vraća u cirkulaciju pacijenta. Ovakav način lečenja omogućava intenzivno delovanje terapije na tumorsko tkivo u jetri, uz značajno smanjenje izloženosti ostatka organizma citostatiku.

S obzirom na rezultate koje ova procedura ostvaruje, očekuje se da će postati standard u lečenju i da će doći do njenog proširenja na lečenje drugih onkoloških oboljenja, kao što su kolorektalne metastaze, karcinom dojke i drugi maligniteti.

Za lečenje pacijenata koji boluju od najtežih oblika karcinoma jetre ova procedura ne samo da može da ublaži trenutno stanje, poboljša kvalitet života i produži njegovo trajanje, već nudi mogućnost potpunog izlečenja. Kako naglašava dr Miljević, u čitavoj Evropi postoji svega petnaestak centara u kojima se PHP metoda primenjuje, što znači da KBC „Bežanijska kosa“ i Srbija idu u korak sa najrazvijenijim zdravstvenim sistemima u Evropi i svetu. Ova najsavremenija metoda najpre je počela da se primenjuje u Nemačkoj i Holandiji, a potom se proširila i na druge evropske zemlje.

Dr Miljević se priseća da je po njegovom dolasku u KBC „Bežanijska kosa“ u interventnoj radiologiji bilo svega nekoliko procedura, dok je danas njihov broj neuporedivo veći. Danas KBC „Bežanijska kosa“ primenjuje najsavremenije metode u lečenju bolesti krvnih sudova, onkoloških oboljenja i brojnih drugih stanja. Kaže da je KBC „Bežanijska kosa“ bolnica koja u protekloj deceniji beleži eksponencijalan rast broja procedura, zahvaljujući uvođenju novih tehnologija, ne samo na Odeljenju za interventnu radiologiju već i na celom Odeljenju za radiologiju, kao i na nivou cele bolnice. Jedan od najvećih iskoraka predstavlja uvođenje magnetne rezonance srca, koja se ranije nije primenjivala, a danas predstavlja standard u dijagnostici i lečenju bolesti srca. KBC „Bežanijska kosa“ jedna je od prvih, ako ne i prva, bolnica u Srbiji koja je uvela ovu dijagnostičku metodu.

Na nezaobilazno pitanje o primeni veštačke inteligencije u lečenju, konkretno u oblasti radiologije, dr Miljević kaže da se interventna radiologija već oslanja na veštačku inteligenciju i da će se na nju u budućnosti oslanjati još više. S obzirom na efikasnost koju veštačka inteligencija pruža u dijagnostici i planiranju procedura, dr Miljević smatra da ona predstavlja nezaobilazan korak u razvoju savremene medicine, iako se trenutno ne primenjuje u pomenutoj PHP metodi. Kada je potrebno brzo doneti odluke na osnovu velike količine informacija, veštačka inteligencija pokazuje se kao neophodan alat. Kako KBC „Bežanijska kosa“ raspolaže najsavremenijom angio-salom, opremljenom najnaprednijim softverom, moguća je i primena veštačke inteligencije u različitim medicinskim procedurama. Dr Miljević navodi da primena softvera zasnovanih na veštačkoj inteligenciji pojedine složene procedure skraćuje za pola sata do sat vremena. Zbog toga postoji jasan trend sve šire primene ovih tehnologija.

Kada je u pitanju bilo koji oblik složenog medicinskog zahvata, a naročito interventna radiologija, neophodni su timski rad i kontinuirano usavršavanje. S tim u vezi dr Filip Lukić, specijalista radiologije i supspecijalista interventne radiologije, naglašava da je usavršavanje neprestano.

„Otkako smo kročili na fakultet, a kolega Miljević i ja poznajemo se još od studentskih dana, neprestano se usavršavamo. Naše usavršavanje počelo je već na studijama medicine. Nakon osnovnih studija, koje traju najmanje šest godina, slede specijalizacija u trajanju od četiri godine i dvogodišnja supspecijalizacija. Posle toga naše obrazovanje nastavlja se kroz učešće na specijalizovanim kongresima, seminarima i konferencijama, na kojima učestvujemo i kao polaznici i kao predavači. Naše usavršavanje je, praktično, svakodnevno.“

Dr Lukić nastavlja i kaže da je i samo izvođenje nove PHP metode predstavljalo oblik edukacije. Procedura je izvedena uz prisustvo i stručnu podršku iskusnih proktora iz inostranstva, koji su pratili njenu realizaciju u skladu sa protokolom kliničke studije i međunarodnim standardima. Njihovo učešće bilo je važan deo procesa edukacije i prenosa znanja, dok je domaći multidisciplinarni tim aktivno učestvovao u svim fazama pripreme i izvođenja intervencije. Ovakav oblik međunarodne stručne saradnje predstavlja značajan korak ka osposobljavanju domaćih timova za samostalno izvođenje najsloženijih savremenih procedura.

Dr Miljević dodaje da, čak i kada bi hteli, ne bi mogli da prestanu sa usavršavanjem, jer radiologija mora da bude u koraku sa drugim oblastima medicine, poput kardiologije, koja se neprestano razvija, ali i sa novim dostignućima u oblasti materijala, farmakologije i drugih srodnih nauka. Zbog nezaobilazne primene tehnologije radiologija je grana medicine koja možda i najviše zavisi od razvoja savremenih tehnoloških dostignuća.

Drugi nezaobilazni aspekt, naročito kada je reč o pomenutoj proceduri, jeste timski rad. Kako ističe dr Miljević, uspešno izvođenje perkutane hepatične perfuzije ne zavisi samo od pojedinačnog operatera, već od precizne koordinacije multidisciplinarnog tima. U pripremi i izvođenju procedure učestvuju interventni radiolozi, anesteziolozi, onkolozi, perfuzionisti, medicinske sestre, radiološki tehničari i drugi zdravstveni radnici. Neophodno je posebno obučeno osoblje, savremena medicinska oprema, detaljno planiranje svakog koraka i spremnost tima da pravovremeno reaguje na svaku promenu tokom intervencije. Dok su u uobičajenim procedurama u angio-sali prisutne četiri osobe, za izvođenje ove metode potrebno ih je dvanaest, što dovoljno govori o složenosti same PHP procedure.

Koristeći metaforu iz Formule 1, dr Miljević kaže da „svaka karika mora da funkcioniše u istoj sekundi da bi sve bilo kako treba, jer u suprotnom ishod može da bude fatalan. Ako smo mi vozači, bez dobrog bolida i tima mehaničara ne bismo mogli da upravljamo tim bolidom kako treba. Uspeh je rezultat rada čitavog tima.“

Dr Miljević ne zaboravlja da naglasi da su za uspeh zaslužni svi – od rukovodilaca, koji su prepoznali značaj uvođenja ovakve procedure, do tehničara u sali i pomoćnog osoblja, dakle, od prve do poslednje karike u lancu.

Opredeliti se za radiologiju nije lako. Kako naši sagovornici ističu, nije veliki broj lekara koji se odlučuju za ovu specijalizaciju, jer radiologija zahteva poseban psihofizički napor. Pored neprestanog učenja i praćenja tehnološkog napretka, radiolozi su izloženi ne samo zračenju, već i kontaktu sa krvlju i drugim telesnim tečnostima, kao i komplikovanim i promenljivim kliničkim slikama. Uz to, tokom intervencija moraju da nose zaštitnu opremu u vidu olovnih kecelja teških oko šest kilograma. Kako kaže dr Lukić, već posle nekoliko meseci rada jasno se pokaže da li neko ima predispozicije da postane dobar interventni radiolog.

Odeljenje za interventnu radiologiju KBC „Bežanijska kosa“ predstavlja jedno od najnaprednijih radioloških odeljenja u zdravstvenom sistemu Srbije, jer izvodi najsvestranije intervencije koje pokrivaju gotovo čitav dijapazon usluga koje bolnica pruža. Međutim, kako ističe dr Lukić, razvoj radiologije danas nije moguć bez saradnje među stručnjacima iz cele zemlje. Srbija danas raspolaže radiolozima zavidnog stručnog nivoa, što u prethodnim decenijama nije bio slučaj.

Kroz Društvo radiologa Srbije, koje pored velikih centara poput Beograda, Novog Sada i Niša okuplja i manje sredine, kao što su Kragujevac i Valjevo, radiolozi se međusobno konsultuju, razmenjuju iskustva i zajednički rešavaju dileme u složenim slučajevima. Takva razmena mišljenja i iskustva za dr Lukića ne završava se ni po izlasku iz bolnice, o zahtevnim nalazima i neobičnim slučajevima često razgovara i sa suprugom i bratom, koji su takođe radiolozi. Kako kaže, kada je u pitanju dobrobit pacijenta, svako dodatno stručno mišljenje može biti dragoceno.

Dr Miljević i dr Lukić sebe vide kao nastavljače svojih profesora, pionira interventne radiologije i nadaju se da će znanje koje su stekli preneti budućim generacijama mladih radiologa.

Društvo danas okuplja više od 50 aktivnih članova, a očekuje se da će se taj broj u narednim godinama značajno povećavati. Razlog za optimizam predstavlja činjenica da je tokom poslednje decenije veliki broj lekara završio specijalizaciju iz radiologije, uz sve veće interesovanje za oblast interventnih procedura i savremenih minimalno invazivnih metoda lečenja. Na taj način DIRS nastavlja da gradi stručnu zajednicu koja će imati važnu ulogu u daljem unapređenju interventne radiologije i zdravstvenog sistema Srbije, kaže doktor Filip Lukić.