Čovečanstvo je na Titaniku

U Evropi i na Bliskom istoku danas se vode ratovi koji se sve više šire. Malo je zemalja koje pokušavaju da nateraju zaraćene strane na pregovore i zaustave rat; mnoge se svrstavaju na jednu ili drugu stranu i pobednici jedva čekaju da podele plen. Na Dalekom istoku, Kina i SAD se pripremaju za još veći sukob. Da li medicina može pomoći da učesnici ratova otpočnu dogovore o prekidu ratova i da se sprečavaju novi ratovi? Može li ona svima ukazati da su od stotine do hiljade izgubljenih života dnevno u Ukrajini i – odnedavno – nešto manji broj u Rusiji neophodni radi otimanja bogatstava i uticaja i da nas zbog pohlepe možda čeka i atomski rat. Tako je ceo svet danas ukrcan na Titanik.

Verujem da medicina može doprineti da se ratovi izbegavaju. Zato sam pokrenuo ovu antiratnu misiju. Evo šta sam uradio kao lekar i izbeglica zbog rata u Bosni i Hercegovini koji je trajao od marta 1992. do decembra 1995. godine. U tom ratu je život izgubilo oko 140.000 muslimana, 97.000 Srba i 28.000 Hrvata, a više od dva miliona ljudi je raseljeno – tvrdi Cvitković (Hrvatska ljevica 1996). U 1998. godini sam poslao pismo s nekoliko priloga u vodeći medicinski časopis s predlogom: - Hajde da razmotrimo da li i kako medicina može doprinositi prevenciji i okončanju postojećih ratova.

Pomenuo sam reči Rudolfa Virhova (Rudolf Virchow, 1821-1902), čuvenog nemačkog patologa i političara, koji je tvrdio da medicina mora učestvovati u političkim odlukama kako bi se sprečile bolesti, patnje i umiranja; tako se rodila preventivna medicina. Priložio sam i članak koji je napisao američki nobelovac Dadli Heršbah pod nazivom “Proročanstvo delfina” (Dudley Herschbach: “The dolphin oracle”) u kom se pledira za međusobno komuniciranje, a naveo sam i reči Antona Čehova: “Čovek je žrtva u apsurdnom svetu”. U novembru, 1998. godine Ričard Smit (Richard Smith), glavni urednik britanskog medicinskog časopisa (British Medical Journal, BMJ), mi je pisao: ”Priznajem da je moja prva reakcija na vaše pismo u kome ukazujete da postoji način da ratove sprečavamo ličilo na nemoguć poduhvat. Ali kada sam razmišljao i pročitao priloge iz vašeg pisma, učinilo mi se da možemo nešto uraditi. Često je preda mnom Ajnštajnov savet: “Bolje je upaliti sveću nego da živimo u mraku'. Razgovaraću s mojim kolegama iz redakcionog odbora na koji bismo način mogli doprineti vašoj misiji.

Februara sledeće godine stiglo mi je drugo Smitovo pismo, ovog sadržaja:

“Posledica vašeg pisma je uvodnik koji smo objavili u našem božićnom izdanju časopisa. Isti se nalazi na veb stranici i već smo primili brojne reakcije”.

U članku se navodi da na svakog vojnika ubijenog u borbi gine jedan vojnik koji nije učesnik u borbi i 14-15 civila gubi život zbog lošeg skloništa, hrane, vode, epidemija – svi su nekoliko puta fizički i psihološki ranjavani. Svi medicinski radnici, posebno najbolje edukovani, treba da se međusobno udruže u osnivanju međunarodnih sporazuma koji će određivati oružje koje se, pored nuklearnog i biološkog, ne sme koristiti (npr. kasetna municija; Rusija i SAD nisu potpisale zabranu korišćenja tog oružja). Autori su pomenuli sledeće Virhovljeve reči:

“Medicina je društvena nauka, a politika nije ništa drugo nego medicina na velikoj skali”. Proizlazi da reč medicinskih udruženja treba da se danas čuje u Rusiji, SAD, Ukrajini i nizu zemalja učesnica u tom evropskom ratu.

Rat danas bukti na daleko većoj skali od onih u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu. Medicina ne sme okretati glavu i praviti se da ne vidi stradanje i patnju vojnika, gomile mrtvih tela, izbeglice i ratna razaranja. U ratu ginu i civili, uključujući starce i decu. Najopasnije je širenje rata na Rusiju jer ako se ta nuklearna sila nađe pred porazom, Rusi će upotrebiti atomsko oružje. Kada je Titanik tonuo, tvrdi se, neki su se iz donjih kabina penjali u gornje-luksuzne i pljačkali vredan nakit, zlato i novac. Međutim, to bogatstvo im nije dugo u rukama ostalo. U Srbiji se već dugo svađamo oko rudarenja jednog metala, koje će zemlji doneti bogatstvo tek kroz 10 godina, a mi se oko tog blaga već otimamo. Možda bi neki želeli da počne građanski rat.

Sadašnji evropski rat je, kao i nekoliko prethodnih, posledica sebičnosti i otimanja prirodnih bogatstava i kontrole na istočnom području Evrope, ne samo Ukrajine, već i Rusije. Izgleda da biološka evolucija nije unapredila čoveka u odnosu na mnoge sisare kod kojih jedinka obeležava “svoj prostor” i kad u njega zagazi tuđa jedinka iste vrste, nastaje žestok sukob. Čovek je čak otišao korak nazad, jer velike i moćne grupe ljudi (države) obeležavaju “svoju interesnu zonu”, naravno, i prirodno bogatstvo u njoj. Ali, neće posledice ovog pohoda na Istok biti onakve kakve su bile u doba Napoleona i Hitlera. Čovek je u međuvremenu stvorio mogućnost samouništenja, ako otpočne atomski rat. Mada je desetogodišnje pripremanje Ukrajine da se primakne Zapadu bilo poluuspešno, pitanje je da li je to bio racionalan postupak. Teško je proniknuti u sebične namere vođstva interesnih zona kako Zapada, tako Istoka, jer svi zaboravljaju da je celokupno čovečanstvo na Titaniku koji će se potopiti čim eksplodira prva atomska bomba jer slede druge.

Neće nuklearne eksplozije, poput onih u Hirošimi i Nagasakiju, biti usamljene,

brojne su takve i mnogo jače naprave u rukama više država. Ovaj rat i druge ratne katastrofe mogu prevenirati udružene medicinske snage, uključujući prominentne medicinske stručnjake. Poslušajmo velikog urednika Smita, članove njegove redakcije BMJ i apel protiv atomskog rata grupe urednika medicinskih časopisa koju predvodi sadašnji urednik BMJ, dr Kamran Abbasi (Abbasi i saradnici, 2023), jer medicina je lek protiv sebičnosti. Doktori i svi medicinski radnici mogu uticati na celokupan narod u zemljama koje na bilo koji način, direktno ili indirektno, učestvuju u ovom i svakom drugom ratu. Tako će se formirati antiratno raspoloženje da vrši snažan pritisak na zaraćene strane i podstrekače rata.