HemofarmCardioLogica, Vršac, 14. i 15. marta 2008. 

Metabolički sindrom – skup pojedinačnih faktora ili entitet za sebe? Odgovor na ovo pitanje, sa ciljem podizanja svesti opšte javnosti o kardiovaskularnim oboljenjima radi prevencije, bio je cilj Međunarodnog simpozijuma kardiologa u Kongresnoj dvorani Millennium u Vršcu Cardiologica 2008 održanog 14. i 15. marta u organizaciji Hemofarma, odnosno organizacione jedinice HemofarmCardioLogica.

Ovaj stručni skup su svečano otvorili gospodin Vladimir Babić, izvršni potpredsednik Hemofarm koncerna i mr ph. Ksenija Bolić, menadžer strateško poslovne jedinice HemofarmCardioLogica.

Simpozijum kardiologa, najveći do sad održan u Srbiji, okupio je više od 500 eminentnih domaćih i inostranih stručnjaka. Specifičnost edukativnog skupa bila je povezivanje kardiovaskularnih i metaboličkih oboljenja, kao i razmena iskustava tri velike škole metaboličkog sindroma: Amerike, Evrope i Rusije. O brojnim interesantnim temama govorili su vodeći domaći i inostrani akademici, kardiolozi i endokrinolozi: prof. dr Philip Tsao (Stanford University, SAD), prof. dr Dragan Micić (SRB, dopisni član SANU), prof. dr Miroslava Zamaklar (SRB), dr sci. med. Ivana Burazor (SRB), prof. dr Biljana Obrenović – Kirćanski (SRB), prof. dr Siniša Dimković (SRB), prof. dr Nebojša Lalić (SRB, dopisni član SANU), doc. dr Svetlana Jelić (SRB), prof. dr Petar Seferović (SRB), ass. dr Arsen Ristić (SRB), prof. Viacheslav Mareev (RUS), akademik dr Miodrag Ostojić (SRB), prof. Milica Prostran (SRB), ass dr Katarina Lalić (SRB).

Metabolički sindrom i njegov značaj u rastućoj epidemiji bolesti srca i krvnih sudova nametnuo je nove izazove i dileme pred endokrinologe i kardiologe. Svaki peti čovek u svetu umire od nekog srčanog poremećaja, a svaki četvrti muškarac stariji od 60 godina ima infarkt miokarda.

- Evropsko udruženje kardiologa postavilo je cilj da 2050. godine niko mlađi od 65. godina ne oboli od srca i šloga. Zato je ustanovljen takozvani magični broj zdravlja, 0-3-5-140-5-3-0. To znači da nema masnoća u krvi i pušenja, da se šeta najmanje tri kilometra dnevno, da niko nema viši gornji pritisak od 140, da bi svako trebao da ima pet obroka dnevno u kojima će biti zastupljeno voće i povrće, da niko nema rizični holesterol viši od 3 i da niko nema preddijabetes, dijabetes ili gojaznost - istakao je akademik prof. dr Miodrag Ostojić na otvaranju skupa i u ime Udruženja kardiologa Srbije zahvalio Hemofarmu za organizaciju Simpozijuma.

Osim gojaznosti, umereno povišenog krvnog pritiska i šećera, smanjenje zaštitnih masnoća (HDL) predstavlja novi faktor rizika koji je predispozicija za srčana oboljenja.

- Svaki peti čovek u svetu umire od srčane insuficijencije, slabosti, a svaki četvrti muškarac stariji od 60 godina imaće infarkt miokarda. Oko 40 odsto bolesnika koji odlaze u penziju u svojoj dijagnozi imaju arterijsku hipertenziju, što čini lepezu faktora rizika koji neminovno dovode do nekog od neželjenih ishoda, poput su infarkta i šloga - rekao je prof. dr Petar Seferović i istakao da je Simpozijum CardioLogica 2008. značajan jer predstavlja osnovu kontinuirane medicinske edukacije širokog broja lekara koji se svakodnevno bore sa posledicama metaboličkog poremećaja.

Za najveće faktore rizika ranije su se smatrali visok krvni pritisak i pušenje, ali se od nedavno dodaju još tri koja mogu da dovedu do neke od srčanih bolesti: gojaznost, neuravnotežen holesterol i povišen šećer u krvi. Svi rizici zajedno čine metabolički sindrom.

Prvo predavanje na Simpozijumu održao je dr Pfilip Tsao, profesor Univerziteta Stenford u San Francisku. Američki stručnjak je stavio akcenat na insulinsku rezistenciju, odnosno stanje koje prethodi dijabetesu tipa 2 koje može da dovede do pogoršanja opšteg stanja pacijenata i do kardiovaskularnih bolesti.

- Tema simpozijuma - Metabolički sindrom, na neki način je potekla sa Univerziteta Stanford. Zadovoljstvo mi je da kolegama prenesem naša iskustva i načine na koje se borimo sa metaboličkim sindromom, naročito sa dijabetesom melitusom. Poseban problem predstavlja patofiziološki problem nastanka insulinske rezistencije, pri čemu se veruje da osim genetskih predispozicija i loših životnih navika, postoji niz metaboličkih procesa koje treba proučiti u cilju prevencije nastanka tog kompleksnog stanja - objasnio je dr Philip Tsao.

Dr PhilipTsao je predstavio istorijat o definiciji metaboličkog sindroma i nove mogućnosti u istraživanju u cilju postavljanja što bolje definicije tog zdravstvenog problema.

Simpozijumu su prisustvovali i doktori iz Republike Srpske, na poziv kompanije Hemofarm, koji su imali priliku da čuju predavanja poznatih inostranih stručnjaka za metabolički sindrom i da na taj način prošire svoja znanja iz ove veoma aktuelne oblasti. Zahvaljujući ugovoru o saradnji između Hemofarm-a i Udruženja kardiologa RS otvorene su mogućnosi za kontinuiranu edukaciju a time i poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite našeg stanovništva, rekao je dr Milenko Krneta predsjednik Udruženja kardiologa RS.