Poslednje uneseno:
-
12:40 - 14.12.2008
Izdanja >> Broj 30
Riječ urednika
„Dok tapkaju tiho kapi guste kiše, minut svakog časa nestaje sve tiše...A ja pustih dugu da ode bez boja, ne slutih da čežnju krije duša moja.Ko biljka na suncu tražila je spas, ne razabrah reči, prebrz beše kas.Al’ tako mi dana okupanog tog, sad razumem slovca, sad mi jasan zov!No, iščeze duga i minuti svi, bespovratni behu kišni časi ti.Zato svaki minut bojim duge luk i ne dam da nestane kao onaj put!“(Jovana Pušac)
Opomena. Baš tako bi se moglo nadjenuti ime ovom lirskom izrazu. Kao prst na čelo, koji bi nam trebao vrlo često, u trenucima kajanja i preispitivanja - da li smo mogli učiniti nešto, uložiti napor više, pa dati sopstvenom životu kakav sopstveni doprinos, promijeniti učmali tok stvari, podići glavu gore i hrabro se uhvatiti u koštac sa stvarnošću?! Ili smo dovoljno učinili, dovoljno se potrudili, jer život je, prema nekima, kao rijeka, te i nije važno šta nas sve to poslije vira čeka...
No, istina, važno nam je šta nas sve to u ovom jubilarnom 30-om broju Medici.com-a čeka:
Datum 15. novembar 1978. godine, će zauvijek ostati uknjižen u rodni list Medicinskog fakulteta u Banjaluci. Svoj 30-i rođendan Medicinski fakultet je svečano proslavio istog tog dana, 2008. godine u prepunoj sali Kulturnog centra Banski dvor, u istoj onoj sali u kojoj su daleke 1978. godine, novembra mjeseca, počela i prva predavanja...
A Lekarska komora Srbije je nakon 63. godine 22. oktobra svečano u Domu Narodne skupštine dodijelila ljekarima prve licence za rad. „Biti lekar, znači odoleti iskušenju i uverenju da je onaj ko pomaže iznad onoga kome je pomoć potrebna, a tu spoznaju o nesuperiornosti svoje funkcije moraju imati i političari, jer biti lekar veliko je to, ali to znači i odoleti iskušenju, jer zbog toga što je neko lekar ili predsednik ne znači da je iznad drugih", istakao je Boris Tadić, predsednik Srbije u svom nadahnutom obraćanju ljekarima.
U ovom broju donosimo bogat sadržaj vezan za Svjetski dan šećerne bolesti 14. novembar, pod motom „Ujedinjeni protiv dijebetesa" obilježen i u Republici Srpskoj mnogobrojnim javnim manifestacijama u svim regionalnim centrima.
Predstavljamo vam Institutut za neurohirurgiju KC Srbije koji je 31. oktobra obilježio 55 godina svoga postojanja.
I naposljetku, Medici.com Vam želi mnogo sreće i mnogo zdravlja za trenutke novogodišnjih slavlja! I naravno, budimo na vezi dok bojimo dugu najveselijim bojama!
Iskreno, Vaš Medici.com
Vaš glavni urednik,
prim. dr Momir Pušac
Detaljnije...
-
12:36 - 14.12.2008
Izdanja >> Broj 30
Zdravstvo
Studijsko putovanje
Sistem kvaliteta u zdravstvu Francuske
U okviru realizacije projekta "Jačanje institucionalnih kapaciteta agencija za kvalitet u BiH", kojeg finansira EU, šestočlana delegacija BiH boravila je sredinom novembra u Francuskoj. Studijsko putovanje je organizovano s ciljem upoznavanja sa organizacijom zdravstvenog sistema Francuske, sa akcentom na institucionalnu organizaciju sistema kvaliteta zdravstvene njege i postupak certifikacije i akreditacije.
Za razliku od drugih zemalja EU, u Francuskoj je certifikacija zdravstvenih ustanova obavezna. Obaveznost certifikacije, kako je objašnjeno, pretpostavlja prosječne zahtjeve kako bi ih mogle dostići i "najlošije" ustanove. Dobrovoljnost, s druge strane, pretpostavlja postavljanje visokih zahtjeva u postupku certifikacije, koje objektivno ne mogu dostići svi.
Detaljnije...
-
12:33 - 14.12.2008
Izdanja >> Broj 30
Zdravstvo
30 godina Medicinskog fakulteta u Banjoj Luci
Još uvek na istoj adresi
Subota, 15. novembar 2008. godine. Medicinski fakultet u Banjaluci slavi 30 godina svoga postojanja i opstajanja. Lep jubilej i zavidno trajanje. Rođendansko slavlje upriličeno je svečanom akademijom u prepunoj sali Kulturnog centra Banski dvor (u istoj onoj sali u kojoj je daleke 1978. godine, novembra meseca, održana svečanost povodom otvaranja Medicinskog fakulteta u Banjaluci).
Prisutne je pozdravila dekan Medicinskog fakulteta, prof. dr Zdenka Krivokuća, rekavši da je fakultet za 30 godina rada i postojanja iznedrio 1.759 doktora medicine, 647 specijalista raznih profila, 121 magistra medicinskih nauka, 72 doktora medicinskih nauka, 156 doktora stomatologije i 150 farmaceuta. Ovim grandioznim brojkama pretočenim u medicinske stručnjake, Medicinski fakultet je dao izvanredan doprinos zdravstvu u Republici Srpskoj.
Detaljnije...
-
12:30 - 14.12.2008
Izdanja >> Broj 30
Zdravstvo
Svjetski dan borbe protiv dijabetesa, 14. novembar
Ujedinjeni protiv dijabetesa u RS
U svijetu danas živi više od 250 miliona osoba sa šećernom bolešću, a tokom sljedećih 20 godina se očekuje porast na više od 380 miliona, što govori o globalnoj pandemiji dijabetesa. Svake godine od šećerne bolesti oboli novih 7 miliona osoba a umre 3,8 miliona, čija se smrt može neposredno ili posredno povezati sa šećernom bolešću. Svakih 10 sekundi umire jedna osoba sa šećernom bolešću, a dvije osobe razviju šećernu bolest. Sedam od deset zemalja sa najvećim brojem osoba koje boluju od šećerne bolesti nalaze se u skupini zemalja u razvoju. U 2025. godini 80% bolesnika nalaziće se u zemljama sa niskim ili srednje niskim prihodima. Godišnje oko 70 000 djece mlađe od 14 godina razvijaju šećernu bolest tipa 1.
Detaljnije...
-
12:28 - 14.12.2008
Izdanja >> Broj 30
Zdravstvo
Koliko znamo o raku grlića materice i šta činimo na prevenciji
Prof. dr Nenad V. Babić, nacionalni koordinator za reproduktivno zdravlje, izvršni direktor Sektora za zdravstvo, Fonda zdravstvenog osiguranja RS
Rak grlića materice
Rak grlića materice razvija se u dijelu materice koji se otvara u rodnicu. Rak nastaje kada dođe do promjena ćelija grlića (vrata) materice i kada počne njihov nekontrolisani rast. Na veliku sreću, od početnih promjena ćelija do razvijenog stadijuma raka grlića materice prođe mnogo godina. Ti rani stadijumi bolesti, prije nego se razvije rak, liječe se veoma uspješno i lako.
Detaljnije...
-
12:25 - 14.12.2008
Izdanja >> Broj 30
Farmacija
Remedica Ltd.
Zdravlje, napredak nauke i stalna edukacija
Remedica Ltd. je jedan od vodećih proizvođača farmaceutskih proizvoda. Pod svojim današnjim, dobro poznatim imenom, kompanija posluje od 1980. godine. Sedište kompanije nalazi se na Kipru, državi članici Evropske unije od 2004. godine, gde se – za sada – nalaze i svi proizvodni pogoni.
Detaljnije...
-
12:23 - 14.12.2008
Izdanja >> Broj 30
Farmacija
Dr. Darko Počanić, voditelj koronarne jedinice Kliničke bolnice «Merkur» u Zagrebu
Liječenje erektilne disfunkcije
Erektilna disfunkcija je učestalo i obično nepotpuno dijagnostikovano oboljenje.Trenutno više od šest miliona muškaraca širom planete pati od erektilne disfunkcije. Očekuje se dupliranje ovog broja do 2025. godine. Muškarci se vrlo teško odlučuju da traže stručnu medicinsku pomoć, pa se procjenjuje da samo jedan od deset muškaraca sa erektilnom disfunkcijom prima adekvatnu terapiju. Naravno, priča o seksualnom zdravlju pripada sferi intime svakog čovjeka. Ali kada je riječ o poremećajima očekivanih prirodnih funkcija, ne treba ih se stiditi i kriti ih, jer se onda gubi i prilika za liječenje.
Detaljnije...
-
12:20 - 14.12.2008
Izdanja >> Broj 30
Zdravstvo Srbije
Lekarska komora Srbije, nakon 63 godine
Licenca je za svakog lekara čast, ali i obaveza
Prva licenca dodeljena je dr Tatjani Radosavljević, predsedniku Komore, druga prof. dr Tomici Milosavljeviću, ministru zdravlja, treća prof. dr Vojku Staniću, predsedniku Srpskog lekarskog društva. Među prvih 10, licence su dobili i general-major prof. dr Miodrag Jevtić, načelnik VMA, prof. dr Milan Antonić, predsedenik Skupštine LKS, dr Goran Bulatović, predsedenik Upravnog odbora LKS i predsednik Regionalne komore Vojvodine, prof. dr Miroslav Vukosavljević, predsednik Regionalne komore Beograda, dr Nevena Karanović i dr Tomislav Stantić, državni sekretari za zdravstvo.
Detaljnije...
|
|
|
|
|
 Jovana Pušac
Čudno je to. Mi, mladi, svakim jutrom iznova krećemo u novi dan, bezbrižni u mislima, raskalašni u odgovornostima, neopterećeni i neustrašivi, hvatamo se u koštac sa svakodnevnim obavezama - učenje, posao, kafa, društvo... Problemi ne postoje, ili od njih okrećemo glavu, sanjajući da će se kao tračak duge sakriti i zauvek nestati. Ili, pak, ulazimo u ring i trošimo sav svoj kovčeg snage, energije, vremena da bismo pobedili u toj bici. I onda opet lep, sunčan, bezbrižan dan. A ako umesto njega navale kiše, bure i grad, iscrpljivanja se nastavljaju. Iscrpljivanja duše i mentalne energije. Stalno čeprkamo po prazninama našeg života - sve imamo, a sve nam fali...
Uvek nalazimo razloga za tugu, patnju, očajanje. Dučić to razume: „Što je najčudnije: mladi ljudi se osećaju nesrećnijim nego stariji. Mladićko je očajanje naglo i ogorčeno, jer ne znaju koliko posle prvih poraza ostaje u životu još novih puteva sreće i pobede. Mladim ljudima je teško biti srećan i zasićen, jer je njihov život preterano bogatiji u željama nego u sredstvima. Mladi ne znaju šta imaju i zato potcenjuju život.“ Ali dani se nižu, a nezadovoljstva prate svaki korak naš. I sve lepo što nam se desi, traje svega tren - dok nas naša projekcija želje ne podseti na brazdu njenog poraza, neostvarenja. Ako i dopre do nas molitva najbližih:
„Dete drago, nemoj se nervirati zbog toga, čuvaj svoje zdravlje, ne troši se uzalud, pa pred tobom je tek život! Znaš li gde ćeš dospeti ako tako nastaviš!“ besno i nadmeno odbacimo svaku i najtanju vezu našeg ponašanja i našeg zdravlja. Ne obazirući se na iskustva i savete starijih, mudrijih, nastavljamo po svome, jer mladost je naročito gorda! Ne sluša, ne vidi, sve ume sama, sve može sama. Ali opet, „kad bi mladost imala fi lozofiju staraca, ne bi bilo na svetu nijednog sunčanog dana“, kaže naš Dučić.
No, šta biva kad preteramo u svojim nerazumnim zahtevima, večitim očajavanjima, bezrazložnim nezadovoljstvima i besmisleno lošim raspoloženjima, jer nam uvek nešto nedostaje da bismo bili potpuno srećni? Trujemo svoje telo, duh i um, i ništa ne pomaže taj blagi osmeh spolja, jer duša je tužna. Ali živimo s tim. Nevidljivi bol, daleko skriven od sveta, svakodnevnih obaveza, jednog lepog dana dođe i naplati svoj danak. A zašto smo tako samouvereni da se to ne može dogoditi nama?! Nebeska prostranstva nas dele od svake, i najmanje ozbiljne pomisli da će naše telo ispostaviti račune za to što smo mu mučili dušu, mrcvareći svoje misli po blatnjavim, ustajalim i gmizdravim kaldrmama. I Dučić kaže: „Zato, ako su naše sreće slučajne, nesreće nisu slučajne. Za svaku našu nesreću kriva je ili naša lakoumnost, ili naša gordeljivost, ili naša glupost ili naš porok. I za fi zičke bolesti su krive samo naše duhovne bolesti, nezdrave i poročne misli...Odista, sva mudrost čovekova treba da služi samo tome da sam sebi ne pravi zlo. Treba se čuvati više sebe, nego svih svojih
zlotvora.“
A kada ONA dođe, u bilo kom obliku, skoro da je kasno. Ako je prolazna i izlečiva, Bog nam je pružio šansu da se dignemo i hrabro krenemo sasvim novim putem. Dok ona traje, boli iskupljuju naše greške i nerazumna ponašanja, našu nezahvalnost i malodušnost. Bol je tada lek za dušu. Ne shvatimo li poruku ovog životnog impulsa, imaćemo teške i možda nerešive probleme. A život često ima odgovore na sva pitanja. Jedini put do srećnog odgovora je POZITIVNA I BLAŽENA MISAO. Negujući u skladu s njom i svoje ponašanje, izbećićemo put koji vodi k njoj, tako surovoj i beskrupuloznoj – bolesti. U suprotnom, najednom će prestati činjenica da smo mladi i da se ona ne može dogoditi nama - tek rosom okupanim sunčevim zracima!
Čudno je to. Retko ili nikada ne pomišljamo da smo tako sićušni i bespomoćni, tako siromašni ako nemamo zdravlje, a samo i jedino je ZDRAVLJE NAJVEĆE BOGATSTVO.
|
|
|
|
|
|
