Neverovatno! Slušam vragolastu kubansku muziku, ritam pozitivan i bezazlen, prosto ne da mome telu mira! Pokreće ga i odjednom zatičem sebe nasmejanu, zanesenu i u ritmu se krećem lagano.

Jednom prilikom pročitah negde da žene koje redovno vežbaju, a uz to neretko sebi priušte ples u ritmu omiljene muzike - ne samo da pozitivno utiču na svoje telo i um, već i osećaju viši nivo seksualnosti! Možda nikada o fizičkim vežbama nismo razmišljali kao o afrodizijaku, ali one to jesu. Znam da je tajna večne vitalnosti - BITI UVEK U FORMI, a sve što je potrebno da bismo ispoštovali ovo zlatno pravilo za dobro funkcionisanje tela jeste jednostavno da se KREĆEMO, KREĆEMO i opet KREĆEMO!

Razmislite koliko ste u toku dana u pokretu, a koliko sedite. Sedite u kući, u automobilu, na radnom mestu. To je nedovoljno za normalno funkcionisanje kardiovaskularnog, respiratornog, lokomotornog pa i svih drugih sistema organizma i može biti razlog za intenzivan osećaj umora, malaksalosti, česte infekcije, probleme sa kičmom i zglobovima, bezvoljnost.

Fizička aktivnost nas napaja kiseonikom, oslobađa stresa i ispunjava energijom. Tako je malo potrebno, na primer, možemo izvesti psa u šetnju, prošetati u tišini kraj reke, na posao ili u kupovinu ići biciklom, a umesto korišćenja lifta, možemo se penjati uz stepenice. Austrijski naučnici su, pri Institutu za vaskularna istraživanja u Feldkirhu, utvrdili da hodanje uzbrdo i nizbrdo snižava „loš“ (LDL) holesterol u krvi, a zanimljivo je da samo hodanje nizbrdo smanjuje nivo šećera u krvi. Presrećna sam, jer moj grad ima prelepe uzbrdice i nizbrdice, okružene zdravom šumom i bujicom kiseonika - BANJ BRDO!

Evo još nekih značajnih stvari koje bi, bez obzira na godine i sadašnje zdravstveno stanje, trebalo da znamo: vežbanjem se oslobađa ENDORFIN koji nas čini dobro raspoloženim narednih osam sati; zadovoljstvo koje vezujemo za fizičke aktivnosti nastaje i zbog prisustva ADRENALINA koji izaziva borbeni osećaj i DOPAMINA koji kreira želju da ponavljamo prijatna iskustva; vežbanjem, možemo ublažiti sindrom crevne nadraženosti, poboljšati ravnotežu i izlečiti glavobolju.

Blagotvorno dejstvo telesnog vežbanja na koštano-mišićni sistem je višestruko. Napetost i snaga mišića se povećavaju, te oni preuzimaju u potpunosti svoju ulogu potpore skeletu. Na taj način se sprečavaju ili usporavaju degenerativni procesi na koštano-zglobnom sistemu. Pozitivni efekti ogledaju se i u ubrzanju metabolizma, odnosno dolazi do ubrzanog sagorevanja ugljenih hidrata i masti, te gubitka u masi tela. Takođe, pri vežbanju dolazi i do povišenja telesne temperature i do 39,5 C stepeni, oslobađanja viška toplote - znojenja, a putem znoja - i do izbacivanja toksičnih produkata iz organizma. Osoba koja vežba dostiže optimalnu psiho - fizičku spremnost, pa svoje svakodnevne obaveze obavlja mnogo lakše.

Plivanje je, na primer, najpotpunije vežbanje jer pokreće celo telo, a prikladno je za svako životno doba. Poželjno je plivati dva do tri puta nedeljno po sat vremena. U vodi se osećamo lakšima te oslobađamo napetost u zglobovima. Plivanje povećeva fleksibilnost, pokretljivost i gipkost mišića, a samim takvim čini i naše telo.

Kretanje u prirodi, bilo vožnjom biciklom, laganom šetnjom ili trčanjem ili pak kao nekada, preskakanjem užeta, oživećemo energiju našeg tela, uma i duše. U ovome nam podjednako mogu pomoći i borilačke veštine koje imaju vekovnu tradiciju, od tai chia i chi kunga, koje obuhvataju lagane i umerene kretnje, do karatea i džuda, koji će nas naučiti odbrani u slučaju napada. Sve borilačke veštine omogućavaju punjenje energijom tela i uma, poboljšavaju koordinaciju tela i relaksaciju uma.

Nakon perioda pasivnosti, proleće i leto nameću nove zadatke našem nepripremljenom organizmu, pa je neophodno vežbati pametno, odnosno, i u vežbanju imati meru. Utvrđeno je da umerena, kontinuirana aktivnost ima veći efekat od intenzivnog povremenog treninga u kraćem vremenskom periodu (nekoliko meseci pred odlazak na odmor - karakterističan za veći deo ženske populacije). Ovaj neekonomičan način može dovesti do negativnih efekata vežbanja (zamor, premor, povrede).

Naposletku, kliničkim istraživanjima pokazalo se da fizička aktivnost doprinosi razvoju novih moždanih ćelija pa je samim tim pravi lek za teskobu, depresiju i stres. Moj omiljeni psiholog DALE CARNEGIE naročito apostrofira značaj zapovesti „MORAŠ SE UTOPITI U RADU, DA SE NE BI UTOPIO U OČAJU“ !

Prema tome, trudimo se da uvek budemo u formi, činimo za svoje telo i um DANAS, da bismo uživali u njihovim blagodetima SUTRA!

I ne zaboravimo, sve pozitivne promene u korist našeg zdravlja su imperativ, jer ZDRAVLJE JE, IPAK, NAJVEĆE BOGATSTVO.

Jovana Pušac