|
|
|
|
Sa plenarnog izlaganja doc. dr Elizabete Ristanović, IV kongres “Ekologija, zdravlje, rad, sport”, Banjaluka, septembar, 2011.
Teslini pronalasci u medicini
“Sadašnjost je Vaša; ja radim za budućnost i ona pripada meni”
„Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, ali žalim što nemaju svoje!”
N. Tesla
|
U septembru, u Banjaluci, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srpske, je održan Četvrti međunarodni kongres „Ekologija, zdravlje, rad, sport” koji je okupio vrhunske stručnjake iz oblasti medicine i drugih prirodnih nauka iz zemalja regiona. Iako različit po tematici i sadržaju i prebogat raznovrsnim naučnim i stručnim radovima koji su indeksirani i publikovani u odgovarajućoj ediciji i ovaj skup je, poput dosadašnjih, bio posvećen velikanima koji su obilježili našu i svjetsku nauku. Naime, ove godine navršava se 300 godina od rođenja Ruđera Boškovića i 155 godina od rođenja Nikole Tesle. Tim povodom, plenarno predavanje na temu Teslini pronalasci u medicini i vojsci: na granicama stvarnosti i novih vizija nauke, održala je doc. dr Elizabeta Ristanović sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, inače višegodišnji član Predsjedništva Naučnog odbora ovog skupa.
Docentkinja Ristanović je svojim veoma sadržajnim predavanjem, izuzetnom elokventnošću i sveukupnim nastupom, izazvala posebnu pažnju svih učesnika skupa, a Medici.com je zabilježio njene riječi:
Dame i gospodo, uvažene kolege,
Čast mi je i zadovoljstvo da Vas pozdravim na ovom izuzetnom skupu koji tradicionalno čuva sećanje na srpske nacionalne velikane koji su zadužili civilizaciju. Neko je zapisao da je Teslin genijalni um jedno od sedam čuda intelektualnog sveta, a ja večeras, ovde, imam veličanstven osećaj i ogromnu odgovornost i prvi put na jednom javnom nastupu izuzetnu tremu pred tako velikim zadatkom da se kao neko ko radi u vojsci, a vezan je za medicinsku delatnost, osvrnem i osvetlim Tesline poznate i manje poznate pronalaske u oblasti medicine i odbrane, koji su na granicama stvarnosti i novih vizija nauke. Uostaolom, Tesla i ne bi bio tako genijalan da njegovo stvaralaštvo ne traje već kroz tri veka i da neće trajati koliko i civilizacija sama.
Nikola Tesla, genijalni naučnik, inženjer i pronalazač, podario je čovečanstvu ogroman broj značajnih izuma koji su ingenioznošću rešenja, univerzalnošću primene i pomeranjem mnogih naučnih i tehnoloških granica, potpuno izmenili sliku sveta. Duga lista njegovih pronalazaka svedoči o velikom i maštovitom umu koji je svoja epohalna dela sa podjednakim uspehom ostvario u najrazličitijim oblastima, od elektrotehnike i radiotehnike, do mašinstva, medicine, vazduhoplovstva i mnogih drugih polja nauke i tehnologije. Nauka u mnogim oblastima do danas nije otišla ni korak dalje od Teslinih pronalazaka. Pored više stotina patenata, on je vlasnik ideje o televiziji i mobilnom telefonu, Internetu i mnogim drugim pronalascima koji su postali stvarnost tek u naše vreme. Po mišljenju mnogih, u istoriji čovečanstva postojala su samo dva istinska genija - Leonardo da Vinči i Nikola Tesla. Jedan je bio umetnik, kome je nauka bila ideal, a drugi naučnik, koji je ideal umetnosti ugradio u svoj naučni rad.
Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. godine u selu Smiljanu u Lici, u uglednoj pravoslavnoj svešteničkoj porodici. Bio je kosmopolita, veliki građanin sveta, baš kao što je bio veliki i njegov doprinos čovečanstvu - elektrifikacija planete. Mada u nekim ličnim postupcima pomalo čudan običnom čoveku, Tesla je bio natprosečno inteligentan, mudar, duhovit, poliglota, majstor performansa, a nadasve humanista. Izume i slavu nije koristio za sticanje materijalne dobiti. Uvek je bio elegantan, ali je živeo skromno, a umro siromašan i sam 7. januara 1943. godine u Njujorku, u hotelskoj sobi u kojoj je živeo. Po svojoj izričitoj želji, sahranjen je uz zvuke pesme “Tamo daleko”. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u Beograd 1957. godine.
Postoje brojni tragovi koji govore o Teslinom istinskom karakteru, kao što je obraćanje prilikom posete Beogradu 1892. godine. – Ako budem imao sreće da ostvarim bar neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina. Mnoge Tesline misli svedoče o nostalgiji, snažnoj ljubavi i poštovanju prema svom srpskom narodu, a posebno rečenica: –Ponosan sam sto sam potekao iz zemljoradničkog viteškog naroda, koji je u neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i evropsku kulturu zadužio Evropu i zaslužio čast i poštovanje čitavog sveta, naročito velike Amerike.
Međunarodna komisija stručnjaka donela je 27. juna 1956. godine odluku da se jedinici magnentne indukcije da ime Tesla, kao priznanje genijalnom pronalazaču.
Tesla je bio počasni doktor nauka univerziteta Columbia, Yale, kao i univerziteta u Grazu, Beču, Bukureštu, Beogradu, Brnu, Grenoblu, Parizu, Pragu, Sofiji i Zagrebu.
U SAD je ostvario najveći broj svojih izuma, radio je prvo sa Tomasom Alvom Edisonom, a 1887. godine osnovao je sopstveni istraživački centar. Na osnovu njegovog patenta naizmenične struje sagrađena je hidrocentrala na Nijagari. Bio je istraživački vizionar na polju naelektrisanih čestica, elektromagnetnih zračenja i provodnika, iz čega su nastali moderni sistemi radio-komunikacija, robotike, televizije, daljinskog upravljanja.
Tesla i medicina
Iako ogroman, Teslin doprinos medicini manje je poznat.
Istoričari medicinskih nauka najvažnijim Teslinim doprinosom toj oblasti smatraju primenu struja visoke frekvencije i visokog napona. Takođe, u pokušaju da odstrani zvučne vibracije koje su otežavale korišćenje naizmeničnih struja za lučnu lampu, on je konstruisao alternator visoke frekvencije, što ga je, pak, dovelo i do proučavanja svojstava ultrazvuka.
U zimu 1891. Tesla je prvi put otkrio javnosti da struja brzih oscilacija može da prelazi preko ljudskog tela, a da ne izaziva ni grčenje mišića, niti oštećenje tkiva. Tvrdio je da je do ovog zaključka došao eksperimentisanjem na sopstvenom telu. Naučni svet je ubrzo posle toga obavešten o fascinantnim svojstvima Teslinih struja. U Njujorku, Londonu i Parizu izveo je čuveni ogled sa svetlećom cevi u ruci, pri čemu se izložio struji od 50.000 volti.
Visokofrekventne struje dobijaju se korišćenjem tzv. Teslinih zavojnica, a njegov eksperimentalni dokaz da one mogu bez opasnosti proći kroz ljudsko telo, otvara brojne mogućnosti njihove primene u elektroterapiji, magnetoterapiji i termoterapiji kao i mogućnosti iskorištavanja do sada neistražene i nedovoljno objašnjene Tesline radijacijske energije elektrostatskih polja vrlo visokog napona.
Te struje (20 - 40 kHz) Teslu zanimaju prvenstveno radi rešavanja problema rasvete i daljinskog prenosa električne energije, ali on uočava da se pomoću njih mogu bez ikakve opasnosti zagrejavati tkiva u unutrašnjosti ljudskog tela.
Na predavanju povodom godišnjeg skupa Američkog udruženja za elektroterapiju, u septembru 1898. Tesla je sintetizovao sve svoje radove koji se odnose na elektroterapiju. Opisao je tri grupe fizioloških efekata struja visoke frekvencije. Eksperimentom na sopstvenom telu utvrdio je da ove struje mogu da izazovu, osim toplotnog efekta, veliki umor, sanjivost i promene u disanju i cirkulaciji krvi. Osim toga, verovao je i u baktericidnu moć svojih struja.
Tesla, recimo, nikada nije bio bolestan, a doživeo je i duboku starost, što je pripisivano njegovom povremenom izlaganju neprekidinim frekvencijama niskog intenziteta koje su ubijale viruse i bakterije oko njega i u njegovom telu. Smatra se da je uređajima koji generišu impulse kvadratnog oblika određenih frekvencija Nikola Tesla svojim strujama izlečio i čuvenu šansonjerku Edit Pjaf.
U maju 1898. godine održana je u Njujorku Međunarodna izložba zdravlja koju je otvorio predsednik SAD. Prilikom otvaranja pročitana je izjava Nikole Tesle koja je bila posebno zanimljiva pripadnicama lepšeg pola jer je razmatrala pitanje tena. Tesla je tom prilikom izneo činjenicu do koje su došli još Paster i Koh da 4.000 do 7.000 mikroba kroz vazduh padne na svaku stopu površine ljudskog tela, tamo se pričvrste i ostaju. Koža zbog njihovog delovanja trpi promene i stari. Naelektrisavanjem tela, bilo pozitivnim ili negativnim elektricitetom, stvorila bi se repulzivna sila između dva naelektrisana tela, a posledica toga bilo bi odbacivanje mikroba. Tesla je kao pravi eksperimentator, metodu prvo primenio na sebi i opisao je.
Drugo područje Teslinih istraživanja od interesa za medicinu bili su X zraci. Izvodio je oglede s cevima punim razređenog gasa i elektrodom od rubina, pri čemu je dobio snop elektrona, danas znane X zrake. Savremenici su tvrdili da je bio prosto opčinjen ovim misterioznim zracima, ali je eksperimente morao na napusti zbog požara u svojoj laboratoriji.
Jedna od prvih fotografija pomoću X zraka koja je napravljena u SAD, delo je drugog fizičara srpskog porekla Mihajla Pupina, profesora na Kolumbija univerzitetu. Prema dosetki ovog naučnika, „juriš na eksperimentisanje X zracima podseća na juriš na Zapad za vreme zlatne groznice”. Uzbuđenje je vladalo u laboratorijama Edisona, Pupina, Heringa, Frosta, Tomsona i Tesle. Samo je Tesla, međutim, koristio veliku prednost što je mogao da adaptira svoje aparate visoke frekvencije u moćne izvore X zraka. Ipak, u tekstu objavljenom 1896. on iskazuje veliko poštovanje Rendgenu za njegovo divno otkriće i opisuje usavršene metode za dobijanje rendgenskih snimaka.
Mnogo napora Tesla je ulagao u pronalaženje raznih sprava koje bi mogle da olakšaju čovekov život ili da mu pomognu u lečenju bolesti. Jedna od ideja koju nije uspeo da realizuje odnosila se na veštačko održavanje cirkulacije krvi.
Tesla je slučajno došao do otkrića mehaničke terapije. Naime, u toku rada jednog njegovog mehaničkog oscilatora koji je bio pogonjen sabijenim vazduhom i pričvršćen na stajaću platformu, slučajno je na nju stao i osetio jake vibracije koje su mu prijale. Ovim je skrenuo pažnju naučne javnosti na dejstvo mehaničkih vibracija i njihovo korišćenje u terapeutske svrhe. Njegova zapažanja odnosila su se pre svega na peristaltiku kretanja u digestivnom traktu, koje su ovakve oscilacije pomagale, kao i na dejstvo na jetru i bubrege. Primetio je da posle dužeg izlaganja vibracijama dolazi i do nervne relaksacije i pospanosti. Ovo svoje otkriće smatrao je najvećim doprinosom ljudskom blagostanju, ističući da u kombinaciji sa odgovarajućom dijetom mehaničke vibracije predstavljaju ključni doprinos ljudskom zdravlju i mogućnosti produženja života.
Tesla je tvrdio i da ima pronalazak dijetetske supstance, posebno privlačne za žene koje žele da održe vitku liniju, ali ga je smrt, izgleda, omela u ostvarenju ove namere.
Bio je očaran i osobinama ljudskog oka. Posvetio je mnogo napora želji da fotografiše ljudsku misao, jer je bio ubeđen da se intelektualna aktivnost verno odslikava na mrežnjači. Znao je da se u oku projektuju posmatrani objekti, ali je i smatrao da se u oku misao pretvara u sliku. „Funkcija oka”, pisao je Nikola Tesla 1919, „je da projektuje sliku na mrežnjaču i da saopšti informaciju vlaknima optičkog nerva. Verujem da svaka misao povratnom akcijom izaziva sličan poremećaj i da se interpretacijom ovog efekta na mrežnjači, slika može projektovati na ekran. Ta slika je povezana sa mislima na potpuno identičan način kao originalan utisak. Mi imamo na raspolaganju određene činjenice, ali je krajnje teško usavršiti uređaj za ostvarenje tog zadatka. Kako stvari stoje, iako sam proveo mnogo godina u studiranju ovog problema, moj glavni oslonac u radu je još uvek nada.” To Teslino pismo objavljeno je u knjizi „Moji pronalasci”. Kasnija istraživanja zasnovana na ideji koju je prvi objavio Tesla mogu da se upotrebe i u kontroli kretanja ljudi i kontroli njihovog uma.
O čuvenom „filadelfijskom eksperimentu” Nikole Tesle, u kojem je učestvovala i o kojem je svedočila i američka vojska, korišćeno je rezonantno usklađivanje sa impulsima mozga i tzv. neurolingvističko programiranje, što je, u suštini, pripremljen „razgovor” s podsvešću okupljenih lica. Jer mislima se utiče na misli.
Niko sem Tesle nije stvorio napon od 12 miliona volti ni munje duže od 30 metara. Teslini kalemovi su rezonantni transformatori sa vazdušastim jezgrom koji rade sa strujama visokih frekvencija i mogu da ostvare ogromne napone koji se prazne kroz vazduh u vidu izuzetnih munja. Ovi transformatori u medicini se koriste u rendgenografiji, za proizvodnju ozona, za sterilizaciju vode, vazduha, za lečenje strujama i za magnetnu rezonancu.
Tesla je kasnije više puta doticao i probleme opšte biologije. Kretanje je za njega osnov života. Ponašanje bića potpuno određuju spoljašnji faktori. Kao pravi inženjer, Tesla analizira automatizam živih bića.
Inače, u toku svoje karijere naučnika i pronalazača, Tesla je registrovao 118 originalnih patenata, ali samo jedan robni žig kojim je zaštitito naziv hrane za piliće, originalng pronalska iz 1938. godine čiji je naziv bio factor auktus ili kreator rasta.
Iako su ga jako zanimali fenomeni života i zdravlja, ipak, budući bez naučnog obrazovanja iz fiziologije i biologije on se gubi, naročito krajem života, u metafizičkim spekulacijama koje su zaprepašćivale ondašnju javnost mešavinom grandioznosti i naivnosti.
Umesto zaključka
Naš Nikola Tesla svakako spada u red najgenijalnijih svetskih stvaralaca. On nije bio samo izumitelj aparata novog tipa, pronalazač, već tvorac novih istina i novih principa. Govorio je da je najvažniji produkt stvaralačkog uma izum, a njegov krajnji cilj bilo je ovladavanje uma prirodom i iskorišćavanje njezinih sila za potrebe čovečanstva. „Priznato mi je da sam bio jedan od najvećih radnika ukoliko je misao ekvivalentna radu, jer njoj sam posvetio gotovo sve budne sate”, govorio je Tesla. Ako bi neko uklonio njegovo stvaralaštvo, ceo svet bi ostao u mraku, a najveći broj mašina, pokretnih i nepokretnih, bi se ugasio. Rečju, život na planeti bi stao. Zato ime ovog genijalnog naučnika planetrane veličine svetli danas visokim sjajem.
Pripremila: Redakcija Medici.com-a
|
|
|
|
|
|
