|
|
|
|
Razgovor sa akademikom prof. dr Vladimirom Kanjuhom
Ne treba se nervirati zbog malih stvari - sve su stvari male
U organizaciji Akademije nauka i umjetnosti RS u Banjaluci 30. septembra ove godine održan je naučni skup posvećen temi: „Psihosocijalni faktor i kardiovaskularne bolesti“.
|
Poseban ton njegovom stručno-naučnom aspektu dali su gosti iz inostranstva: prof. dr Nathan Wong, ekspert za preventivnu kardiologiju iz SAD, i prof. dr Michel Botbol iz Francuske koji se predstavio radom: „Psihotraume kod djece i njihove posljedice”. U radu su učestvovali akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, koja predsjedava Medicinskim odjelom ANURS-a i akademici iz Srbije: profesori doktori Miodrag Ostojić i Vladimir Kanjuh, inostrani članovi pomenute akademije, i prof. dr Ivan Tasić, sa Meidicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Od domaćina na ovom naučnom skupu predstavljeni su grupni radovi autora: Duška Vulića, Siniše Ristića, Marije Burgić-Radmanović, Jelene Marinković, Zorana Vujkovića, Snežane Medenice, Aleksandra Lazarevića i Zvezdane Kojić. U rangu organizatora bilo je i pokroviteljstvo koje su ravnopravno podijelili: Odbor za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS, Ministarstvo nauke i tehnologije RS, Republička komora doktora medicine, Fondacija “Zdravlje i srce” i, naravno, Udruženje kardiologa RS. Toga dana na jednom mjestu bila je velika koncentracija umova. Međutim, akademik prof. dr Vladimir Kanjuh se odmah na prvi pogled izdvaja manirima prikladnim ovom najvišem naučnom zvanju. S druge strane, to ga ne distancira od ostalih. Naprotiv, akademik Kanjuh uvažava sve sagovornike srdačno i otvoreno. U takvoj atmosferi smo sa osnivačem kardiovaskularne patologije Srbije razgovarali za ovaj časopis.
Medici.com
Vaša naučna biografija je impresivna čak i za jednu Akademiju nauka i umjetnosti.
- Jeste. Tačno je da sam do danas objavio 15 knjiga i 1.098 naučnih radova od kojih je 55 citirano više od 755 puta. Ćlan sam Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije, gde sam za prvu knjigu sa svojom redakcijom priredio 119 predmetnih ili biografskih odrednica i 12 slika iz oblasti medicine, stomatologije, farmacije i veterinarske medicine. Pripremu Srpske enciklopedije preuzeli su: SANU, Matica srpska u Novom Sadu i Zavod za udžbenike. S obzirom na to da se objavljuje jedna knjiga godišnje očekujemo da će ceo posao biti završen za 20 godina. Zašto ovo govorim? Nedavno sam u enciklopediji Kolumbija univerziteta u Njujorku uz odrednicu Nikola Tesla pronašao da, od biografskih podataka, piše samo da je rođen u Austrougarskoj (u zagradi današnjoj Hrvatskoj), tj. ne pominje se da je Srbin. To dovoljno pokazuje koliko je važno da srpski narod najzad dobije svoju opštu nacionalnu enciklopediju.
Medici.com
Ostavili ste tragove i u medicini SAD.
Imao sam sreću da se usavršavam na Institutu Džesi Edvardsovog Registra za kardiovaskularnu patologiju u Sent Polu i Mineapolisu. Tamo je glavni patolog bio Džesi Edvards gde i danas u njegovoj laboratoriji možete videti 22.000 srca iz Amerike i sveta. Edvards je bio najbolji svetski kardiopatolog. Imao sam to zadovoljstvo da budem član njegovog tima. Napisali smo značajne radove koji su danas postali klasični. U Americi je bilo zapaženo moje izučavanje holesterolskog embolizma. Kad prsne aterosklerotična ploča onda se masni materijal i holesterolski kristali istisnu iz ploče u cirkulišuću krv i odmah se napravi na tom mestu tromboza. Ako je ona nekompletna tada je reč o nestabilnoj angini pektoris. U suprotnom, tj. ako je kompletna, nastaje infarkt srca. Mi smo pokazali da holesterolski kristali odlaze putem krvi i distalno zapušavaju male arterije. Tada slika jako liči na jedno posebno oboljenje arterija (periarteritis nodoza). Pokazali smo i koja je diferencijalna dijagnostika između holesterolskog embolizma i periarteritis nodoza i histopatološku evoluciju zaglavljenih holesterolskih kristala u arterijama.
Medici.com
Osim radova iz patološke morfologije aortne, mitralne i aortno-mitralne atrezije, kao i radova o plućnim venama i ostalim urođenim srčanim manama objavili ste rad o urođenoj mani koja je kasnije nazvana po vama - Kanjuhova mana.
Da, otkrio sam jednu novu urođenu srčanu manu čiji je originalni naziv bio nebranjeno trikuspidno ušće. Danas se zove Kanjuhova mana. Kod takve mane na srcu postoji ušće, odnosno otvor između desne pretkomore i desne komore, ali bez valvule koja ga zatvara. To je retka anomalija, ali se danas svuda u svetu otkriva. Nakon povratka iz Amerike na Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu osnovao sam tim i Školu za istraživanje kardiovaskularne patologije, kao i Registar i Muzej urođenih srčanih mana. U našem Muzeju ima 1.500 srca. Tu sam sa saradnicima otkrio još jednu urođenu srčanu manu - poseban tip urođene mitralne stenoze. Stenoza, odnosno suženje mitralnog ušća, koja predstavlja najčešću stečenu srčanu manu, je retka kada je urođena. Uz to, opisali smo i jedan nov sindrom u medicini - sindrom simultanog embolizma. To je istovremeni embolizam u plućnoj i sistemskoj cirkulaciji iz trombnog embolusa koji je zaglavljen u prolaznom ovalnom otvoru. Klinički nije lako dijagnostikovati otkud embolije i u plućima i u drugim organima. Naime, dešava se da dođe do tromboze vena na nogama, najčešće nakon operacija. Kada taj tromb krene, može da dođe u desno srce i uđe u otvor na pregradi između desne i leve pretkomore. Tu može da se zaglavi tako da je jedan deo tromba u levoj pretkomori, a jedan u desnoj. Krvna struja ga komada, osipa se i on istovremeno šalje embolije i u plućnu i u sistemsku cirkulaciju, odnosno pluća i mozak, ali i ka drugim organima.
Medici.com
Vi ste i predsjednik Udruženja za aterosklerozu Srbije. Zašto se kaže da ateroskleroza podmuklo ubija?
Ateroskleroza je uzrok 80 odsto svih infarkta srca i mozga. To je treće po redu najmasovnije oboljenje u svetu. Počinje u detinjstvu, razvija se bez simptoma, povećava se sa uzrastom i već blizu 50. godine života postaje ozbiljna pretnja zdravlju čoveka. Ateroskleroza se, u zavisnosti od genetske predispozicije, pola i uzrasta kao i načina života, razvija nekad sporije, nekad brže i u težim oblicima. Ugroženiji su naročito stariji muškarci koji su nasledno opterećeni što znamo po tome jer su im roditelji i srodnici imali faktore rizika, infarkt miokarda ili šlog. Klasični faktori rizika su visok nivo lošeg holesterola u krvi, pušenje koje kao i stres izaziva grč mišića srčane arterije. Grčenjem se steže i lipidni bazen i tada aterosklerotična ploča puca. Šećerna bolest tipa 2, koja se najčešće javlja u starijem dobu, ubrzava i pogoršava aterosklerozu i dovodi do težih kardiovaskularnih oboljenja. Isto to čini i preterana gojaznost. Faktor rizika je i povišeni krvni pritisak. Ateroskleroza najčešće pogađa srčane arterije, zatim arterije mozga, nogu, bubrega i drugih organa. Posledice su infarkt srca, infarkt mozga (šlog), gangrena nogu, insuficijencija bubrega i drugih organa. Želim da naglasim da su žene u odnosu na muškarce zaštićenije od pojave ateroskleroze. Njih štiti polni hormon estrogen i zbog toga su ateroskleroza i infarkt ređi kod žena nego kod muškaraca. Zaštita traje samo do menopauze, a posle i one podjednako obolevaju kao i muškarci.
Medici.com
Dali ima lijeka za aterosklerozu?
S obzirom na to da ne postoji lek za ovo oboljenje, najbolji način njenog sprečavanja je prevencija. U SAD i zapadnoj Evropi, gde odavno preventivno uklanjaju faktore rizika, smrtnost se spustila ispod 50 odsto. Prevencijom čovek dobija četiri do šest godina kvalitetnog života. Moja preporuka je da se izbegavaju faktori rizika na koje se može uticati. Umesto gojaznosti treba imati telesnu težinu shodno uzrastu, visini i polu. Treba vežbati ili šetati najmanje pola sata dnevno jer 40 odsto našeg tela čine skeletni mišići koji su stvoreni za kretanje. Ne pušiti i ne jesti masnu hranu. Kontrolisati lipide u krvi, držati pod kontrolom krvni pritisak. Izbegavati stresne situacije u porodici, društvu, na radnom mestu i u ličnom seksualnom životu. Ko u svim ovim situacijama doživljava stres ne piše mu se dobro, kaže akademik Kanjuh dodajući da u borbi protiv stresa postoje dva zlatna pravila. Prvo ne treba se nervirati zbog malih stvari i drugo - sve su stvari male.
Anđa S. Ilić
|
|
|
|
|
|
