|
Epidemija novog doba
Mr ph. Rada Krća
 Stres
Danas svi govore o stresu. O njemu se razgovara u svakodnevnoj komunikaciji, na televiziji i na radiju, piše u novinama i magazinima, sve je više naučnih konferencija, kongresa posvećenih tom problemu.
Stoga se naše doba označava kao doba stresa, mada je oduvek verni pratilac čoveka i svih živih bića. Čini se da svi o stresu govore na svoj način, a mnogi i ne pokušavaju postaviti jasnu definiciju. Za poslovne ljude stres je frustracija ili emocionalna napetost, za kontrolora leta problem koncentracije, za sportistu mišićna napetost, za biohemičare i endokrinologe stres je biohemijski fenomen. Za mnoge je pojam stresa nešto negativno, opasno što vodi u bolest, što treba izbegavati po svaku cenu. Život danas može biti pun stresa. Lekare posećuje sve više ljudi sa simptomima stresa. Neki od njih su pogoršani odnosi s ljudima, ponestajanje daha, gubitak telesne težine ili uzimanje hrane kao utehe, nedostatak sna i depresija. Jedan od glavnih razloga za stres je posao i problemi vezani za posao. Ljudi su često prisiljeni raditi više i duže. Ali stres, takođe, može rezultirati iz učenja u školi ili na fakultetu, ili bilo koje teške situacije.
Šta kaže nauka?
Pojam je uveo još davne 1936. godine Hans Selye i definisao ga kao „nespecifični odgovor tela na svaki zahtev za promenom“. Selye je proveo brojna istraživanja na laboratorijskim životinjama koje je izlagao različitim psihičkim i fizičkim nadražajima (trepereće svetlo, velika buka, ekstremne vrućine ili hladnoće...) i uočio iste patološke promene kod tih životinja, ulceracije na želucu, smanjenje limfnog tkiva i povećanje nadbubrežnih žlezda. Kasnije je pokazao da trajan stres kod tih životinja može izazvati razlitičite bolesti iste one koje vidimo kod ljudi, infarkt miokarda, moždani udar, bolesti bubrega i reumatoidni artritis. U isto vreme znalo se da je većina bolesti izazvana specifičnim uzročnikom, kao, na primer, tuberkulozu izaziva bacilus tuberkuloze, antraks izaziva bacilus antraksa i tako redom. Hans Selye tvrdio je upravo suprotno, da mnogi različiti uzroci mogu izazvati istu bolest jednako kod ljudi kao i kod životinja. Njegova teorija privukla je značajnu pažnju i stres je uskoro postao popularna uzrečica koja je potpuno zanemarivala izvornu definiciju. Mnogi ljudi koriste izraz stres za opisati nepodnošljivog ili lošeg šefa, neugodnu situaciju i tako redom. Za mnoge ljude stres znači njihovu reakciju na neugodnu situaciju u formi boli u grudima, glavobolje ili palpitacija. Mnogi su stručnjaci prigovarali oko tolike konfuzije i jedan je u članku “British Medical Journala” 1951. ironično zaključio: „Stres kao takav je stres, uzrokovan samim sobom i rezultira sobom.“
Nažalost, Selye nije znao da se pojam stres u fizici koristi vekovima kako bi se objasnio elasticitet, svojstvo materije za povratak u prvobitno stanje nakon što se rastegne ili stisne korištenjem spoljne sile. Sve zajedno izazvalo je dosta zabune, pogotovo kod prevođenja na druge jezike i budući nije bilo prikladnog pojma, reč stres prvo je prevedena na francuski jezik kao „le stress“ a ubrzo su je sledili stress, il stress, lo stress, der stress. Reč stres je jedna od retkih reči koje su iz engleskog preuzete u većinu svetskih jezika, pa čak i jezike koje ne koriste latinično pismo poput ruskog, japanskog, kineskog i arapskog.
Stres je termin koji označava različite vrste životnog iskustva, ali i telesne reakcije na njih. Vrlo je važno da li reakcija vodi stres ka boljoj adaptaciji organizma ili, pak, u pogrešnom smeru u bolest. U oba slučaja dolazi do promena u mozgu, telesnim funkcijama, raspoloženju i ponašanju. Kad stres ima negativne posledice, govorimo o distresu, a pozitivni stres ili eustres sa sobom nosi pozitivna uzbuđenja, te omogućuje rast i razvoj kroz prilagođavanje na nove zahteve i uslove okoline.
Stanje pretnje telesnoj, duševnoj, socijalnoj i duhovnoj ravnoteži označava se stresom, a faktore koji prete ravnoteži nazivamo stresorima. Stresni događaj, odnosno stresor, definiše se kao događaj koji osoba procenjuje kao ugrožavajući ili opasan za nešto što je njoj važno, odnosno kao događaj za koji smatra da može izmeniti tok njenog života. Stresor je, takođe, zahtev kojem osoba ne može da udovolji. Stres je unutrašnje, subjektivno, odnosno intrapsihičko stanje koje predstavlja reakciju na stresor, odnosno stresni događaj. Stres se definiše kao stanje mobilisanosti psihofizičkih podsistema organizma. Postoje dve kategorije stanja stresa, a to su stanje akutnog stresa i stanje hroničnog stresa.
Za stanje akutnog stresa karakterističan je doživljaj emocionalne patnje. Osoba je svesna svoje “nervoze”, uznemirenosti, tuge, potištenosti, besa prema sebi i drugima, preterane upotrebe alkohola, cigareta ili kafe, slabe koncentracije, rastresenosti, zaboravnosti, “opsednutosti” istim mislima, te zabrinutosti za svoje psihičko stanje. Sve to se negativno odražava na kvalitet života, odnose sa ljudima i na san, te dovodi do intenziviranja stanja stresa jer - sve su to novi stresori. Ako se osoba na vreme ne oslobodi stanja akutnog stresa, onda se ono razvija u stanje hroničnog.
Za razliku od stanja akutnog stresa, za stanje hroničnog karakteristično je odsustvo doživljaja emocionalne patnje, i to je suštinska razlika između stanja akutnog stresa i stanja hroničnog stresa. Ovo stanje nastaje tako što osoba vremenom razvija toleranciju na manifestacije akutnog stresa i navikava se na njih, ignorišući ih ili negirajući. Pošto taj proces odvlači energiju ličnosti, osoba se u sve većoj meri emocionalno distancira od drugih ljudi, izbegava intimne socijalne kontakte i intimne seksualne odnose, te sve teže pronalazi zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima u sadašnjosti, fokusirajući se na ciljeve u budućnosti. Tipično razmišljanje osobe u stanju hroničnog stresa je: “Dok završim još ovo...”
Osoba u stanju hroničnog stresa prepoznaje se, pre svega, po tome što kompulzivno radi: osoba stalno mora biti aktivna, oko nečega zauzeta i ne može se opustiti - eventualno uz upotrebu alkohola, droga, samoinicijativno korištenje tableta za smirenje ili kroz “mehanički” seks, ali vremenom razvija toleranciju i na sve ovo. Pored kompulzivnog rada, koji je najizraženija i najupadljivija manifestacija stanja hroničnog stresa, prisutni su umor, hronični nedostatak vremena, manjak motivacije, cinizam, negativizam, iritabilnost i preterana kritičnost prema drugima, impulzivno ponašanje, nesanica, kompulzivno bavljenje problemima s posla izvan radnog vremena, duži oporavak od bolesti - čak i od bezazlenih, kao što je prehlada. Takvo stanje konačno dovodi do fizičkog kolapsa (intenzivan bol, tremor, malaksalost, nesvestice, pseudoepileptički napadi).
Iako stanje akutnog stresa predstavlja signal organizma da se “nešto dešava”, a stanje hroničnog stresa da je “opasnost pred vratima”, osoba zbog neznanja i ignorisanja signala stresa nastavlja sa istim obrascima ponašanja i stilom života. Ponekad osobe koje pate od stanja hroničnog stresa dožive nekoliko fizičkih kolapsa (oštećujući određene neurološke funkcije ili organe u telu) pre nego što se obrate za stručnu pomoć. Osoba koja pati od stanja hroničnog stresa u pravilu se prvo obraća za medicinsku pomoć zbog somatskih tegoba (hipertenzija, glavobolje, bolovi i ukočenost u vratu i leđima, napetost u abdominalnom predelu). Nakon brojnih medicinskih pretraga (CT, EKG, i sl.), različitih dijagnoza i terapija, obično se utvrdi da nema direktnog organskog uzroka fizičkih tegoba, nego vam lekar pažljivo saopšti “da je sve to na nervnoj bazi”, te se osoba na kraju obraća za psihološku pomoć. U stanju akutnog stresa osoba doživljava patnju, i to u prvom redu emocionalne prirode, a kod razvijenog stanja hrončinog stresa osoba se navikava na manifestacije stanja stresa i ne opaža ih kao problem, ali razvija brojne somatske simptome. Manifestacije stanja stresa i dalje “zvone na sva zvona” USPORI! ODMORI! OPUSTI SE!, ali pošto osoba u stanju hroničnog stresa više nema doživljaj lične patnje i ignoriše napetost, s vremenom dolazi do opšte fizičke iscrpljenosti, a na kraju i do kolapsa organizma. Sve veći broj ljudi u savremenom svetu, zbog neznanja i ignorisanja signala stresa, trpi psihofizičke tegobe dug vremenski period, oštećujući određene neurološke funkcije ili organe u telu.
Stres menadžment podrazumeva učenje i sticanje veština prepoznavanja stanja stresa i upravljanja sopstvenim životom uprkos stresorima s kojim se neprekidno susrećemo, kroz kontrolisanje i smanjivanje uticaja stresora. Veštine naučene kroz adekvatan tretman omogućuju osobi da efikasno izlazi na kraj s teškim situacijama s ciljem da se oseća bolje i povrati osećaj kontrole u svoj život.
Dakle…?
Drugim rečima, stresna je situacija svaka koja zahteva prilagođavanje organizma. Stresori podstiču različitu reakciju u svakom pojedincu, ali i opštu stresnu reakciju svojstvenu svima. Čovek reaguje borbom, begom ili imobilizacijom (umrtvljenjem). Prema već pomenutom Seyleu, tvorcu pojma stres, razlikujemo tri faze u stresnoj reakciji: uzbunu (alarm), prilagođavanje (adaptaciju) ili iscrpljenje. Faza uzbune odlikuje se reakcijom borbe, bega ili imobilizacije i neposredni je odgovor na delovanje stresa. Te reakcije, kad su uspešne, dovode do prilagođavanja ili adaptacije, koja je preduslov zdravlja, ovladavanja novim sposobnostima, omogućujući tako rast i razvoj ličnosti. Pri dugotrajnom delovanju stresora ili zbog neuspešnog prilagođavanja, može doći do iscrpljenja organizma i razvoja bolesti jer organizam postaje neotporan. Neprimeren stresni odgovor može dovesti do različitih telesnih bolesti i duševnih poremećaja. Na primer, pojačana stresna reakcija dovodi se u vezu s nastankom arterijske hipertenzije, infarkta miokarda ili ulcus ventriculi. Oslabljen stresni odgovor zbog poremećaja imunološkog sistema pogoduje razvoju hroničnih upalnih bolesti, kao što je reumatoidni artritis. Kad je organizam izložen negativnom stresu, učinci se mogu pokazati na manje-više svim organskim sistemima. Odavno u medicini postoji koncept psihosomatskih bolesti, u čijem nastanku važnu ulogu igraju negativni stresovi. Stres je faktor rizika i u nastanku mnogih drugih bolesti, kao što su neki tumori, tuberkuloza, virusne infekcije itd.
Tokom stresa u mozgu se oslobađaju takozvani stresni hormoni i neurotransmiteri koji omogućuju reakciju bega ili borbe. Previše ekscitacitatornih neurotransmitera može rezultovati “moždanom olujom”, koja se ogleda u paničnoj reakciji. Posle se panične reakcije mogu aktivirati u različitim, bezopasnim situacijama koje podsećaju na stres. U traumatskom stresu prejaka aktivacija neurona može imati za posledicu njihovu smrt zbog preteranog ulaska kalcijuma u neurone. Izlaganje stresu može voditi do preosetljivosti alarmnog centra u mozgu (locus ceruleus). Alarmni centar može se spontano aktivirati i u bezopasnim situacijama, što se ogleda napadima panične teskobe. Izlaganje traumatskom stresu može imati za posledicu poremećaj u funkciji različitih neurotransmiterskih sistema (dopaminergički, noradrenergički, serotoninergički sistemi, sistem endogenih opijata, itd.).
Kad smo često pod stresom, lučenje stresnih hormona adrenalina i noradrenalina opterećuje srce. S vremenom mogu nastati srčane aritmije, angina pectoris, a na kraju i srčani infarkt. Osobe sa srčanim poremećajima pokazuju karakteristične crte ličnosti: vrlo su ambiciozne, hiperaktivne, društvene, s jakom kontrolom emocija. Na poslu rade više i duže od drugih, imaju jako izražen osećaj odgovornosti i svesnosti, neretko preuzimaju previše obaveza i često žrtvuju porodični život. U porodici teže dominaciji i imaju izraženu potrebu da ih drugi cene, uvažavaju i slušaju. U konfliktnim situacijama potiskuju osećaje, nastojeći biti optimistični i smireni. Dodatni faktori rizika kod takvih osoba su nepravilna ishrana, prekomerno pušenje i uzimanje alkohola.
Negativni stres može izazvati poremećaje u radu endokrinih žlezda. Poznato je da pojačana funkcija štitne žlezde (hipertireoza), praćena nervozom, nesanicom, gubitkom na težini, pojačanim znojenjem i lupanjem srca, može biti direktna posledica stresnih događaja. Neke osobe u negativnom stresu gube apetit, dok druge, preterano jedu. Preterana gojaznost može biti praćena poremećajem metabolizma i razvojem šećerne bolesti.
Većina osoba pati od zatvora ili dijareje, jer stresni hormoni imaju izražen učinak na gastrointestinalni trakt. Poznat je fenomen stresnog ulkusa u osoba koje su pod jakim stresom, a uticaj negativnih emocija u nastanku ulkusne bolesti je dokazana. Ulcerozni kolitis, koji je praćen grčevima i bolovima u stomaku praćenih dijarejom, takođe je povezan sa stresom.
Lučenje stresnog hormona kortizola uzrokuje supresiju i smanjenje odbrambene sposobnosti, pa su osobe pod stresom izloženije različitim bolestima, od običnih prehlada i upala do teških bolesti.
U osoba pod stresom može se pojaviti impotencija, odnosno frigidnost. Ženama pod stresom menstruacije postaju neredovne, a mogu i izostati. Predmenstrualni sindrom zbog lučenja stresnog hormona aldosterona može se pogoršati.
Lepota i zdravlje su tesno povezani. Negativni stres može uzrokovati različite promene (mrlje, ekcemi, osipi) na koži i pojačano ispadanje kose, a sve to jer stresni hormoni izazivaju stezanje krvnih sudova i slabe cirkulaciju u koži.
Muškarci su ugroženiji, ne samo zbog statistike (više ih je na odgovornim pozicijama nego žena) već zato što su i po prirodi ili možda “sociološkom nasleđu” ambiciozniji, više nego žene. Ambiciozne i uspešne žene, koliko god im je možda u praktičnom smislu i teže ako imaju i porodicu, istovremeno im deca, briga o njima, često pomažu u neutralizovanju stresova nagomilanih tokom radnog dana. Često na neki novi posao, novu šansu, on “zagrize”, doslovno kao da mu život, opstanak zavisi od toga. Naravno da nije propast sveta ako određeni posao ne bude dobijen, ili ako ne bude obavljen naročito uspešno. Ipak, njemu će se učiniti da jeste, da mu se rapidno ruši reputacija, te da su mu konkurenti ovo jedva dočekali...
Epidemija novog doba…
„Menadžerska bolest“ je pojam koji se danas vrlo često spominje, udomaćen je i u našem jeziku, a predstavlja skup simptoma koji nastaju kao posledica dugotrajne izloženosti stresu na poslu. Stres je u današnje vreme neminovnost i sastavni dio života. Neke grupe zaposlenika su naročito podložne svakodnevnom stresu, kao npr. direktori-menadžeri, zdravstveni radnici, pravnici, ekonomisti, novinari, estradni umetnici i dr. To su sve profesije s velikom odgovornošću i dužnostima kod kojih zbog preopterećenosti poslom dolazi do fizioloških, a kasnije i psihosomatskih reakcija koje za posledicu mogu imati pogoršanje zdravstvenog stanja, te krajnju fizičku i psihičku iscrpljenost. Menadžersku bolest je teško svesti samo pod jedan naziv, jer simptomi koji se pojavljuju nisu kod svih jednaki. Stres svako doživljava i proživljava drugačije, a telo na njega reaguje na različite načine, tako da je i simptomatologija različita. Najčešće su to ubrzana lupanja i „preskakanja“ srca, glavobolje, prekomerno znojenje, povišeni nivoi glukoze u krvi, povišen holesterol, povišeni krvni pritisak ili bolesti imunološkog i nervnog sistema. Za menadžersku bolest moglo bi se reći i da je epidemija novog doba koja sve više ugrožava ljude mlađe i srednjeg životnog doba. Bolest češće zahvata muškarce nego žene. Muškarcima najčešće donosi srčane tegobe, dok žene koje boluju od menadžerske bolesti pate od teskobe, apatije i depresije. Ako akutni zdravstveni problemi i simptomi ne budu lečeni adekvatno i na vreme, prelaze u hronicitet koji sa sobom nosi teže i duže razdoblje izlečenja.
Čak 75-90% svih posjeta lekarima opšte prakse je povezano s hroničnim stresom, a neretko se obilaze i svi dostupni specijalisti ne bi li se došlo do konačne dijagnoze. Svim time se smanjuje i produktivnost i uspešnost zaposlenika.
Danas smo svedoci da se ipak budi svest o važnosti prevencije, pa su tako i poslodavci shvatili da je poželjno ulagati u zdravlje svojih zaposlenika. Mnogi poslodavci stimulišu odlaske na sistematske preglede i ugovaraju za zaposlenike dobrovoljna zdravstvena osiguranja. Redovni sistematski pregledi su važna karika u zdravstvenoj zaštiti stanovništva, te su nezamenjivo sredstvo prevencije i ranog otkrivanja poremećaja organizma.
Kako pobediti…? Svet voli pobednike…
Možda se čini nemogućim, ali možete naučiti živeti bez stresa, jednostavno slušajući sebe. Ne slušajući druge, nego slušajući sebe. Slušajte kakve zahteve stavljate pred sebe i, što je važnije, slušajte način na koji ih govorite. Verovatno sebi postavljamo previše zahteva, a postavljajući zahteve sami sebi stavljamo pritisak njihovog ostvarenja što direktno vodi do stresa. Uvek treba postaviti i rečenicu: „Šta ako ne?“, a verujte, ništa strašno se neće dogoditi ako i ne ispunimo taj zadatak. Često će odgovor na takvo pitanje biti samo: „To bi bila katastrofa“. Ako ne nađemo odgovor on će u nama proizvesti još više stresa.
Iz svoje glave potpuno izbacimo izjave tipa – moram, zamenimo ih sa – trebam ili želim. Katastrofa mora preći u – nije dobro jer svaku katastrofu ćemo teško podneti, a kada nešto nije dobro, to se može rešiti. Šta ako danas ne stignem u banku? Šta ako zakasnim pet minuta na sastanak? Naravno da to nije nešto što bih želela, možda će to i imati posledice koje neće biti dobre, ali hoće li proizvesti zaista katastrofu koju neću moći podneti?!
S obzirom na različite faktore koje kod različitih osoba uzrokuju stres jednako tako nije moguće propisati jedinstvenu strategiju za smanjenje stresa. Jogging i aerobik, meditacija, molitva, joga odlično pomažu jednom delu ljudi, dok su za druge dosadni i stresni.
U praksi, danas se koristi veliki broj metoda za otklanjanje stresa. Neke od njih su:različiti oblici telesnih vežbi, autogeni trening, vežbe disanja, masaža, autohipnoza, akupunktura, akupresura, reiki, aromaterapija. Za neke ljude odlično pomaže slušanje muzike, različiti hobiji, igranje s kućnim ljubimcima, shopping (moj omiljeni način). Doktori kod ovakvih stanja mogu propisati različita sredstva za smirenje, antidepresive, beta blokatore i slično. Sve ovo navedeno je i kreirano kako bi se redukovali telesni i emocionalni učinci stresa. Zadnjih godina u istraživanjima se naglasak stavlja na pronalaženje uzroka što ima puno više smisla, nego tretiranje posledica. U praksi, važno je identifikovati uzrok i onda pronaći put kako bismo ga izbegli i smanjili njegov uticaj. Ponekad mi sami uzrokujemo vlastiti stres zbog svojih navika i strahova koje imaju snažan učinak i taj stres se uspešno može rešiti korištenjem različitih tehnika kao što je trening upravljanja vremenom i različiti drugi treninzi koji nam osiguravaju bolje upravljanje sobom. Deo ljudi rešenje problema nalazi u konzumiranju alkohola, droga, cigareta, ali to su u pravilu kratkotrajna rešenja koja nakon određenog vremena doprinose povećanju stresa.
Ipak, stresne situacije ponekad ne možemo izbeći, između ostalog, možda i ne treba pokušavati izbegavati neke situacije samo zbog toga što su stresne jer na taj način menjamo i svoju ličnost, čeličimo se za neke veće izazove. Zbog toga bismo morali naučiti nositi se sa stresom i ublažiti njegove posledice.
Redovno se opuštajte, odvojite dovoljno vremena za razonodu, nađite sebi svojih pet minuta. Izvan radnog vremena se bavite stvarima koje vas zanimaju. Povremeno razbijte ustaljene navike baveći se nečim novim. Redovno spavajte (bar se potrudite da imate zdrav san, vežbajte redovno pa makar to bila samo popodnevna “penzionerska” šetnja. Izbegavajte žurbu, polako, ima vremena da se stigne svuda. Ne preskačite obroke zbog žurbe. Zapitajte se šta je najgore što vam se može dogoditi? Je li problem zaista vredan zabrinutosti osim, ne daj Bože, bolesti i smrti bližnjih. Izbegavajte samosažaljevanje, a ovo bih lično naglasila jer uvek ima gore i uvek ima bolje, težite ka boljem, ne gledajte unazad, samo unapred, ne dešava se samo vama najgore.
Otvorite se. Stvarajte nova prijateljstva. Trudite se približiti drugim ljudima. I možda, pre svega, budite sebi prijatelj, svom telu i svom umu. Tako ćete lakše moći pomoći i drugima. Nemojte se naprezati celo vreme. Niko nije Supermen. Svako ima tačku slamanja. Prepoznajte gde je vaša. Ako je niže od drugih ljudi u vašem ofisu, ne brinite o tome. Ne morate uvek pokušavati dostići očekivanja koja drugi imaju od vas, ili čak svoja očekivanja od samoga sebe. Jedino što možete je dati sve od sebe. Život je borba, neke stvari ne možemo promeniti. Naučimo živeti s problemima i nadilaziti ih jer to je ono što nam pomaže da rastemo i sazrevamo. Možda nisam napisala ništa novo, ništa što već niste znali, ali pokušajte da volite sebe, budite sami sebi prijatelj… Uostalom, ko će da vodi više računa o vama, ako nećete vi sami…
|
