|
Prof. dr Rajko Igić
John Stroger Hospital of Cook County, Chicago, Illinois
Grip
Grip (infulenca, lat. influentia) je virusno oboljenje koje se odlikuje pojavom visoke temperature, kašljem, glavoboljom, zapaljenjem sluznice disajnih organa i opštom slabosti. Uzročnik gripa je gotovo redovno neki od tri tipa virusa gripe (tip A, B i C). Ti virusi sadrže ribonukleinsku kiselinu (RNK) i lipidni omotač u kome su smeštene molekule dva proteina, hemaglutinin i neuraminidaza. Prvi služi da se virus prilepi za ćeliju koju napada, a drugi ima enzimska svojstva.
Šta su virusi? Virusi su veoma sitni genetski elementi koji sadrže dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) ili RNK koje obmotava zaštitna membrana. Ta membrana omogućava virusima da prodiru u ćelije. Virusi napadaju životinjske i biljne ćelije, pa čak i bakterije zato što virusi nemaju mogućnost da proizvode energiju koja im je potrebna za razmnožavanje. Dakle, virusi koriste ćelije jer se u njima mogu odvijati razni biohemijski procesi koji su potrebni i virusima da bi se razmnožavali. Otuda je sasvim sigurno da su u toku evolucije najpre nastale ćelije, a tek onda virusi.
Verovatno je početni korak za nastanak virusa bilo stvaranje hromozomskih fragmenata, plazmida. To su delovi RNK ili DNK koji se unutar ćelije mogu replicirati (umnožavati). Kada su tokom evolucije ti fragmenti dobili ovojnicu, zahvaljujući specijalnim genima koji su ušli u plazmid, fragmenti su postali virusi. Oni su izasli iz ćelije i nastavljaju život u ćelijama neke druge vrste. Nastanak virusa je bio snažan podsticaj daljoj evoluciji životinja i biljaka, jer se pomoću virusa delovi drugačijih DNK mogu prebacivati u postojeću DNK ćelija i organizama i tako je ubrzano menjana genska struktura živih bića. Ali, pored tih korisnih poslova koje su virusi obavljali tokom evolucije, oni su dovodili i do veoma štetnih posledica po razne organizme jer izazvju razne bolesti.
Opasni virusi Čoveka može napasti nekoliko stotina virusa. Mnogi od njih izazivaju bolesti. Većinom se ti virusi prenose s čoveka na čoveka, ali postoje i takvi koji svoj životni ciklus provode na životinjama, a čovek im je samo slučajni domaćin.
Virusne infekcije se često mogu lako prepoznati, ali ima i takvih koje se prepoznaju tek na osnovu retrospektivnih testova ili se na virusno poreklo bolesti samo sumnja. Te bolesti koje mogu izazvati virusi uključuju leukemiju, limfome i neka druga maligna oboljenja, a postoji mogućnost da virusi izazivaju hronične degenerativne promene, na primer, panencefalitis, leukoencefalopatiju i Creutzfeldt-Jacobovu bolest.
Grip se teško prepoznaje samo kod pojave prvih slučajeva, a kada počne epidemija, dijagnostika je jasna. Epidemije gripa se obično javljaju zimi i one svake godine odnose čak stotine hiljada života u svetu, a kad nastane pandemija, bude i milion mrtvih.
Odlike virusa gripe Sva tri tipa virusa gripa su veoma male čestice (veličina im je od 0, 08 do 0,12 mikrona; mikron je hiljaditi deo milimetra) pa su vidljivi jedino elektronskim mikroskopom. Zato se njihova identifikacija vrši indirektno, putem imunoloskih reakcija. Na osnovu antigenskih osobina, podtipovi virusa tipa A se označavaju sa H0N1, H1N1, H2N2, i H3N2. Ti i neki drugi podtipovi virusa su izazivali epidemije i pandemije gripe od 1933. godine kada je izolovan prvi virus gripa. Tip B virusa gripa napada samo ljude i retko izaziva epidemije, a tip C virusa gripa izaziva endemske (ograničene na neki lokalitet) infekcije kod ljudi, pasa ili svinja.
Tip A virusa sadrži 11 gena i u stanju je da proizvede 11 proteina; najvažniji su oni koji se nalaze na površini virusa. Ti su proteini ujedno i meta na koju deluju antivirusni lekovi, a na njih organizam stvara i odgovarajuća antitela. H antitela se stvaraju na protein hemaglutinin, a N antitela na protein neuraminidazu. Otkriveno je ukupno 16 H i 9 N podtipova antitela. Kod čoveka su najčešći podtipovi virusa koji proizvode H 1, 2 i 3, te N 1 i 2.
Kako virus gripe izazove bolest? Na osnovu gena koje u sebi nosi virus gripa, može se predvideti tezina infekcije, pa čak i najbolji način širenja. Simptomi gripa (groznica, glavobolja, opšta slabost) su posledica oslobađanja materija (citokini i hemokini) iz inficiranih ćelija koje izazivaju zapaljenje tkiva. Masovno oslobađanje tih materija ili veoma brzo umnožavanje virusa mogu dovesti do po život opasnog stanja. Kod gripa, virusi uglavnom napadaju ćelije disajnih puteva i pluća, ali veoma virulentni sojevi virusa mogu zahvatiti ćelije širom organizma. Broj leukocita u perifernoj krvi se kod gripe ne povećava, čak se ponekad smanjuje, ali ako dođe do bakterijske upale pluća kao komplikacije, broj leukocita (posebno mladih oblika granulocita), se povećava. Kod obične prehlade koju izazivaju rinovirusi, korona virusi, eho virusi i drugi, ne oslobađaju se citokini i hemokini pa je bolest daleko blaža od gripa. Parainfluenca virusi izazivaju bolesti disajnih organa koje variraju od obične prehlade do pneumonije slične onoj koju izaziva težak grip.
Znaci i simptomi bolesti Tokom 48 sati inkubacionog perioda, kod zaraženog se javlja viremija pre prvih simptoma infekcije. Kod gripa tipa A i B, najpre naglo počinje groznica i telesna temperatura se u roku od nekoliko sati poveća (39 do 39,5oC). Sledi opšta slabost, bolovi u leđima i nogama, glavobolja i fotofobija. Simptomi od strane disajnih puteva mogu u početku biti blaži, a zatim se javlja pečenje u grlu, neproduktivan kašalj i na kraju dominiraju respiratorni simptomi. Njih prati lagan konjunktivitis. Obično posle dva do tri dana, akutni simptomi popuštaju, telesna temperatura se normalizuje. Ponekad se telesna temperatura normalizije tek posle pet dana. U teškim slučajevima, hemoragični bronchitis i pneumonija se ponekad jave već unutar par sati od početka bolesti. U najtežim slučajevima, dispnea, cijanoza, hemoptizije, plućni edem i smrtni ishod može nastati već 48 sati od početka gripa. Obično se takav ishod sreće kod teških oblika pandemije izazvane tipom A ili kod visoko rizičnih osoba.
Ako simptomi gripa (visoka temperatura, kašalj i drugi respiratorni simptomi) traju duže od pet dana, opravdano se sumnja na bakterijsku infekciju bronha ili pneumoniju. Na pneumoniju se sumnja kada dispnea, cijanoza i hemoptizije budu praćene sekundarnim povišenjem telesne temperature. Krepitirajući šušnjevi se čuju na zahvaćenim plućnim segmentima. Pneumokok, streptokok i Hemophilus influenzae su najčešći uzročnici pneumonije kod mladih osoba i nehospitalizovanih bolesnika. Kod starijih osoba, glavni uzročnici pneumoije su pneumokok, stafilokok i Klebsiella pneumoniae. Pošto je pneumokok (Streptococcus pneumoniae), i inače, čest uzročnik zapaljenja pluća, osobama starijim od 65 godina, ali i mlađim ako spadaju u rizičnu grupu daje se pneumokokna vakcina (na primer, Pneumovax 23, Merck). Ona je efektivna kod 23 različita pneumokokna soja. Zaštita od takve bakterijske infekcije nakon cepljenja traje dugo. Zato stariji od 65 godina treba da prime tu vakcinu samo jedanput u životu, a mlađima se ta vakcina daje ponovo svakih 5 godina dok ne napune 65 godinu. Ostale komplikacije gripa, encephalitis, miokarditis i mioglobinurija se mogu ponekad javiti u toku rekonvalescencije, ali nije jasno da je virus u tim tkivima uzrok navedenih bolesti.
Prevencija gripa Decu, starije osobe i hronične bolesnike trebalo bi vakcinisati. Vakcina se spravlja tako što se virus inaktivira (na primer, pomoću deterdženta) ili se uzgaja na oplođenom jajetu kokoši sve dok ne izgubi virulentnost (živa vakcina). Ova poslednja tehnika se danas nerado koristi jer nečistoća od jajeta kod mnogih osoba izaziva jaku reakciju. Modernom rekombinantnom tehnologijom se sintetišu proteini koji su slični onim koje sadrže partikule virusa. Zbog brzih promena (mutacija) virusa, vakcine ne pružaju zaštitu dužu od godinu-dve dana. Veoma je važno da se prirede i na vreme široko distribuiraju vakcine protiv virusa koji mogu izazvati pandemije. Takve vakcine spasavaju milione života. Antivirusni lekovi se takođe koriste u prevenciji gripa koju izaziva virus A tipa.
Da bi se proizveli milioni doza neke vakcine, neophodno je da proizvođači vakcina na tome rade gotovo šest meseci. Već u julu 2009. godine vršeno je 70 kliničkih ispitivanja vakcine za sadašnju pandemiju gripa (virus tipa A, H1N1), a u septembru je u Americi odobrena vakcina za taj virus i prve isporuke su krenule u oktobru. U Srbiju su prve isporuke vakcine stigle krajem novembra, 2009. godine.
Lečenje Obolelim od gripa se preporučuje mirovanje, unošenje puno tečnosti, izbegavanje alkohola i cigareta, a acetaminofen se daje kod povišene temperature. Deci i mladima (do 20 godina) ne sme se davati aspirin (acetilsalicilna kiselina) jer, posebno kod influence tipa B, može doći do retke, ali smrtonosne komplikacije (Reye-ev sindrom). Organizam sam uspeva da uništi većinu virusa, uključujući i virus gripa. Antibiotici kod gripa ne pomažu; jedino se daju kada dođe do bakterijskog zapaljenja pluća. Antivirusni lekovi su često efektivni kod gripa, a služe i za prevenciju tog oboljenja. Ti lekovi su: (1) neuraminidazni inhibitori, oseltamivir (Tamiflu) i zanamivir (Relenza) i (2) amantadin i njegov derivat rimantadin. Neuraminidazni inhibitori su manje toksični, efektivni su kod virusa tipa A i tipa B, a amantadin i rimantadin nisu efektivni kod gripa tipa A H1N1. Trudnicama bi trebalo davati antivirusni lek.
Najnovija preporuka SZO je da lekari, u mestima u kojima „cirkuliše” virus novog gripa (H1N1), ne bi trebalo da čekaju laboratorijski nalaz, već da odmah počnu s tretmanom antivirusnim lekovima kod visokorizičnih bolesnika.
Oporavak nakon gripa, ako se ne pojave komplikacije, nastaje brzo. Pacijent mora da leži u akutnoj fazi bolesti i izbegava fizički napor 24 do 48 sati nakon što mu se temperatura normalizuje. Grip je uvek teži kod obolelih od respiratornih bolesti (emfizem, bronchitis, astma) i kod pušača.
Pandemije gripa Uzročnici pandemija su nove sorte virusa koje nastaju tako što postojeći tip humanog virusa pripoji nove gene od virusa koji obično inficiraju ptice ili svinje ili kada virus pomenutih životinja stekne sposobnost da ne samo inficira čoveka već i da bude prenošen s čoveka na čoveka.
Simptomi gripa su opisani pre 2.400 godina (Hipokrat), ali nema jasnih istorijskih podataka o pandemijama te bolesti jer su simptomi često bili izmešani s drugim zaraznim bolestima. Prva poznata pandemija je krenula iz Rusije 1580. godine i proširila se u Evropi i Africi. U 17. i 18. veku bilo je nekoliko pandemija, a najveća se desila 1830. do 1833. godine. Najsmrtonosnija je bila pandemija 1918-1919. godine. To je bila poznata španska groznica (tip A, podtip H1N1), La Gripe Espanola. Mada je pandemija zahvatila i druge krajeve Evrope, jedino je štampa u Španiji davala izveštaje o toj bolesti. Druge evropske države su izbegavale takva saopštenja kako moral vojnika učesnika u Prvom svetskom ratu ne bi bio poljuljan. Španska groznica je odnela između 20 i 100 miliona života. To je bio tako jak grip da je 50% ljudi oboljevalo u mestima koja su zahvaćena pandemijom, a simptomi su bili izuzetno jaki i lekari su u početku epidemije mislili da je reč o dengi, koleri ili tifusu. U stvari, oslobođeni citokini su dovodili do velike migracije belih krvnih zrnaca u pluća i ta su zrnca razarala plućno tkivo. Azijski grip (1957-1958) zahvatio je 1 do 1,5 miliona ljudi, a podtip virusa je bio H2N2. Hong Kong grip (1968-1969, podtip H3N2) je zahvatio 0,75 do milion ljudi,
Pandemija 2009. godine U junu 2009. Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju gripa koja je nastala zbog pojave novog soja virusa H1N1 koji vodi poreklo od svinja. Zato su mediji ovu vrstu gripa nazvali “svinjski grip”. Svinjski grip se često sreće kod svinja bilo gde u svetu, a virus se od svinja retko prenosi samo na ljude koji ih gaje i njegovo prenošenje se nikada ne odvija ako se jede termički obrađeno svinjsko meso. Ovogodišnja pandemija koja je krenula iz Meksika, je prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije od novembra 2009. godine zahvatila 207 država. Smrtnost je za sada relativno mala; umrlo je nešto manje od deset hiljada ljudi. Verovatno u drugom krugu nece doći do veće smrtnosti. Zato su izgledi da je reč o veoma blagoj pandemiji.
|
