|
Intervju sa dr Ernie Bodai i gospođom Grejs Cavert-Nelson
Doplatna markica u borbi protiv raka dojke
Dr. Bodai je šef hirurškog odeljenja, bolnice Kaiser Permanente u Sakramentu u poslednjih 15 godina i posebno se bavi hirurgijom dojke. Ova bolnica smatra se centrom izvrsnosti na državnom nivou.
Dr Ernie Bodai, rođen je u Budimpešti, Mađarska, 1951. Zajedno sa svojom pordicom živeo je u skloništu od bombardovanja gotovo godinu dana dok nije uspeo da pobegne iz zemlje za vreme Mađarske revolucije 1957. Emigrirao je u SAD gde je nastavio školovanje i magistrirao na Univezitetu Kalifornija, u Los Anđelesu. Diplomirao je medicinu u Davisu, na Univierzitetu Kalifornija 1977, gde trenutno radi kao klinički profesor hirurgije.
Objavio je preko 250 stručnih radova i 5 knjiga, od toga 4 na temu kancera. Vlasnik je brojnih medicinskih patenata, član je brojnih prestižnih hirurških udruženja, i dobitnik brojnih nagrada.
Član je upravnih odbora i medicinski direktor nekoliko uglednih kompanija, među kojima Sontek Medical, B&B Medical, Liv International, Nutracea.
Posle lečenja hiljada bolesnika obolelih od karcinoma dojke, postao je nezadovoljan i počeo da razmišlja o istraživanju i promeni načina lečenja.
Zadivljujuće je koliko jedan čovek može da učini lobirajući kao pojedinac i ubeđujući Kongres i ISA da je neophodno nešto učiniti.
Doplatna poštanska markica čijom se prodajom finansira istraživanje u oblasti karcinoma dojke, njegova je ideja. To je prva ikada štampana i prodavana poštanska markica koja vredi više nego što na njoj piše (45 centi), upravo zbog iznosa koji se direktno usmerava u istraživanje raka dojke.
Preko 800 milliona markica prodato je sa prihodom od preko 60 miliona dolara za ključna istraživanja.
Trenutno, dr Bodai promiviše, po prvi put „globalnu markicu“ edukujući i osnivajući fondove za istraživanje kako bismo pobedili ovu opaku bolest širom sveta. Do sada je 12 zemalja počelo da radi na ovom važnom projektu. Uskoro ćemo zajedno naći lek, nadamo se.
Poseta dr Bodaija Srbiji, povezana je, naravno sa početkom kampanje za prodaju doplatne markice i u Srbiji. Markica je identična svuda u svetu, za svaku državu je potpuno besplatna, osim troškova štampanja, a novac ostvaren prodajom direktno se usmerava na nacionalni račun iz koga se finansira istraživanje iz oblasti raka dojke.
Grace Cavert Nelson, supruga Bila Nelsona senatora SAD, je vrlo aktivna kroz pomoć suprugu, ali kroz sopstvene inicijative i aktivnosti u humanitarnom radu, pre svega kroz pomoć nerazvijenim zemljama. Godinama je predsednik Internacionalnog kluba pri Kongresu, koji promoviše prijateljstvo i razumevanje među ženama sveta, i bori se za poboljšanje života i zdravlja žena u čitavom svetu. Njen moto je “Jedna žena može da promeni svet”.
U prethodnih 15 godina uključena je u aktivnosti za iskorenjivanje gladi u svetu. Pomagala je gladnoj deci Amerike kroz prikupljanje 150 milijardi tona žitarica koje bi ostale nepožnjevene na poljima Amerike svake godine, u saradnji sa „Farmshare” programom iz Južne Floride, i učestvovala i u organizaciji podele prikupljene hrane širom zemlje.
Zajedno sa suprugom pokrenula je Studentski liderski forum na Floridi, koji je podelio 20 tona svežeg povrća siromašnima.
Pre tri godine je u Beograd dovela dr Hirša, čija je organizacija nakon toga poklonila mamografski aparat KBC „Bežanijska kosa” u vrednosti od 70.000 evra.
Gosti princeze Katarine
Princeza Katarina, neumorni ambasador u službi humanosti, ugostila je dr Bodaija i suprugu senatora SAD, gospođu Grejs Cavert-Nelson, a dr Ljiljana Vujotić i Rade Karalić u ime redakcije „Medici.coma”, imali su čast i zadovoljstvo da se sretnu i razgovaraju sa gostima NJKV princeze Katarine.
MC: Dobrodošli u Beograd. Zadovoljstvo nam je da Vas kao ljude dobre volje i istaknute humaniste pozdravimo. Pretpostavljam da su razlozi vaše posete radni.
U Srbiji je nedavno usvojen nacionalni program za skrining karcinoma želuca. Od pre nekoliko godina takođe se provode programi za skrining i rano otkrivanje karcinoma grlića materice i raka dojke. Mi dajemo sve od sebe u napoprima da savladamo ovu sve rašireniju bolest. Ipak, čak i savet od nekoga ko je toliko godina uključen u samu srž rešavanja problema, sigurno može biti od pomoći, kao i svaka druga pomoć, naravno. Čuli smo da ste pre nekoliko godina poklonili jedan mamograf bolnici „Bežanijska kosa“. Hvala Vam na tome. Imate li planova za neku novu donaciju i koji je zapravo glavni cilj Vaše posete Srbiji sada?
GN: Princeza i ja smo razgovarale i ona je mi rekla koliki je problem rak dojke u Srbiji, tako da smo tražile načina da konkretno pomognemo. Doktor Ričard Hirš je dao svoj novac i osnovao fond, uz pomoć Ujedinjenih nacija, iz koga bi se one zemlje koje nemaju dovoljno mamografa pomogle kupovinom ovih neophodnih aparata. On je takođe okupio tim profesionalaca koji su osim novcem pomogli znanjem i pružanjem obuke kadra. U ovo je uključen i dr Bodai koji je kao hirurg koji se bavi ovim problemom i ima ogromnu energiju, bio nezamenljiv. Pokušavamo da pružimo pomoć na razne načine, a to nam u Srbiji nije teško kada imamo za saradnika NJKV princezu Katarinu, koja je prvi čovek Ujedinjenih nacija, koja je puna topline i duha. Danas smo bili u Ministarstvu i dugo smo čekali lift, preko 15 minuta. Ona je odmah počela da razmišlja kako da osnuje fond i kupi novi lift. I tražila je mesto gde bi taj lift bio.To verovatno nije ni moguće ni najhitnije, i ne verujem da će biti na listi prioriteta, ali prosto ona je takva. Pokreće stvari, vidi problem, stupa u akciju, povezuje ljude, pronalazi načine, sa neiscrpnom energijom. Princeza čini da se ljudi pored nje osećaju kao vredni partneri, a pošto je cenjena u Evropi i u Ujedinjenim nacijama ima ogroman uticaj.
MC Mogu da Vam kažem da je taj mamograf koji ste poklonili bolnici „Bežanijska kosa“ u funkciji i da radi u sklopu vrlo dobrog odeljenja za hirurgiju dojke.
GN Potrebno je obučiti još ljudi.
MC Verujem da obuka nije najveći problem. Ima ljudi i ima ih dovoljno koji su u stanju da kvalitetno rade, problem je pre u nedovoljnoj opremljenosti. Mada, naravno razmena iskustava i inovacija znanja uvek dobro dođe.
Hvala Vam za sve što ste činili i što činite kako biste pomogli ljudima u nevolji.
Smatramo Vašom zaslugom što je dr Bodai sa nama. Dr Bodai, recite nam nešto više o akcijama koje imate širom sveta.
EB Ja sam hirurg koji se bavi hirurgijom dojke. To je nešto što poznajem. Mogu da kažem, da iako je dijagnostika značajno unapređena, iako u svetu imamo sve više rano otkrivenih tumora kod kojih je izlečenje moguće, iako bolesnici sa karcinomom dojke žive duže i kvalitetnije nego pre dvadesetak godina, ipak se ukupna smrtnost od raka dojke nije smanjila. Upravo sam ovim frustriran i to me je podstaklo da pokušam da skupim novac za istraživanja. Potrošio sam godinu i po dana svoga života, ali sam uspeo da pokrenem fond 1998. kojim je od prodaje doplatnih poštanskih maraka finansiran fond za istraživanje raka dojke u Americi. Istraživanja su skupa, ovaj novac nije dovoljan, ali je važno napomenuti da je to novac koji inače ne bi bio odvojen za istraživanja, a uz pomoć prodaje markica je skupljen i dodat ukupnoj sumi koja se inače izdvaja za istraživanje raka. Ukupno je sakupljeno 75 miliona dolara i uloženo u istraživanja. Ova istraživanja uticala su i na bolje razumevanje karcinoma uopšte, dakle, ne samo karcinoma dojke. Možemo slobodno da kažemo da se na taj način borimo protiv karcinoma svih lokalizacija. Uspeh ovog programa u Americi dao nam je za pravo da pokrenemo „Global Journey“, slične programe u celom svetu, skupljajući novac za bazična istraživanja raka u zemljama širom sveta.
MC Da li će Srbija biti uključena? To bi bilo divno, mi već imamo neku vrstu doplatnih maraka, ali čini mi se samo u Nedelji borbe protiv raka. Trebalo bi da akcija traje cele godine.
EB Naravno. To je glavni razlog naše posete. Bili smo u Ministarstvu zrdavlja i postigli smo dogovor o tome da i Srbija, pored do sada ključenih 12 zemalja, pokrene sličan fond. Likovno rešenje markice besplatno se ustupa Srbiji. Kupovina nije obavezna, dobrovoljna je. Novac se direktno usmerava u fond.
MC: Bolje bi bilo da je obavezna a ne dobrovoljna.
EB: To bi bilo dobro, ali za sada neće biti tako. Markicu će kupiti oni koji to žele. Ali i na taj način skupiće se ogroman novac. Po mome mišljenju, jako je važno da se novac usmeri u bazična, genetska istraživanja na polje gde je već bilo značajnog napretka. Naravno, tamo gde ima prečih stvari trebalo bi uraditi prvo to. Potom novac treba uložiti u istraživanja koja će delić po delić, na kraju, rešiti zagonetku karcinoma uopšte.
Moje uskustvo kao lekara koji se godinama bavi hirurgijom raka dojke jeste da nemamo dovoljno saznanja biologiji tumora, o genetici, o osetljivosti tumora na hemoterapiju. Siguran sam da jedna trećina pacijenata koji primaju uniformnu hemoterapiju nema koristi od te terapije. Za njih je ta terapija otrov a ne lek. Verujem da će rezultati istraživanja u narednih nekoliko godina dati odgovor na pitanje: Ko treba da dobija i koju vrsto citostatika, ko će imati koristi i od kog leka, a ne da dajemo svim bolesnicima iste vrlo toksične lekove. Toksičnost ovih lekova može se pravdati ako postoji terapijski efekat, ali ako ga nema onda lek ne treba davati. Mislim da napredak u lečenju raka dojke u narednim godinama treba očekivati u boljoj i selektivnijoj primeni citostatika. Strašno je što se pacijenti bukvalno truju citostaticima i onda kada to nije potrebno. Mnoge žene bile bi pošteđene bolova i patnji zbog toksičnih efekata terapije. Njima verujte najteže pada gubitak kose, koji je veliki udarac njihovoj ženstvenosti i samopouzdanju. Zašto to raditi onda kad nije neophodno?
MC Potpuno ste u pravu. Divno je što jedan hirurg tako razmišlja. Da pogledamo sada markicu.
EB Ovo je jedinstveno rešenje. Predstavlja Dijanu, boginju, ratnicu i zaštitnicu žena. Sprema se da uzme strelu, kako bi napala neprijatelja. Neprijatelj je rak dojke, Istovremeno, zauzima položaj koji je ženama prepoznatljiv kao položaj za samopregled dojke. Dugine boje simbolizuju činjenicu da rak dojke napada žene svih boja i rasa, ali istovremeno nagoveštava dugu posle oluje i simbolizuje nadu. U pojedinim zemljama prilagodili smo izgled Dijane, na primer, u Keniji je ona crne kože sa tradicionalnim detaljima kako bi se žene Kenije prepoznale i identifikovale sa njom. Važno je da ona bude prepoznatljiva svuda u svetu, jer ona ne samo donosi novac za istraživanje već promoviše ideju borbe protiv raka dojke, podseća na potrebu samopregleda i ranog otkrivanja raka.
Ispričaću vam jednu dirljivu priču koja govori u prilog činjenixci da je ovo jedina poštanska marka koja spasava živote. Na jednom od predavanja prišla mi je gospođa koja je rekla da svoj život duguje markici i našoj promociji. Čitava stvar podstakla ju je da ode na pregled, što je godinama nepotrebno odlagala, i tom prilikom joj je otkriven karcinom u ranoj fazi, koji je potpuno izlečen, a koji da tada nije otišla na pregled, ne bi bio okriven na vreme.
Ponosan sam što sam deo ove priče.
Naša misija je sada da putujemo po svetu u okviru programa „Global Journey“, i da u svim zemljama pokrećemo prodaju ovakvih markica i ulažemo novac u istraživanje raka. Do sada ih je prodato 900 miliona. Mnogo je, ali nije dovoljno. Jednoga dana, kada poslednji komadić slagalice bude sastavljen, problem raka biće rešen. Srbija je sada naša destinacija. Već sutra putujemo dalje.
MC Da li ste imali kontatkte u Republici Srpskoj, Banjoj Luci, odakle je naš časopis?
EB Ne, ali ću otići svuda gde me pozovu i svima ponuditi iste uslove, besplatno ustupamo naše likovno rešenje markice i nemamo nikakvog uticaja na trošenje novca koji se usmerava u nacionalne fondove.
Rado ću otići u Banju Luku. Kontakt možemo uspostaviti preko Službe za kontakte NJKV princeze Katarine.
|
