Intervju sa direktorom Kliničkog centra Srbije, doc. dr Đorđem Bajecom

Može više - ne može manje Pregrupisavanjem službi i njihovim koncentrisanjem u novoj kuli, koja će biti izgrađena do 2012. godine, Klinički centar Srbije će funkcionisati mnogo efikasnije, ali i jeftinije. S obzirom na to da će se sve nalaziti na jednom mestu, pacijentima će biti mnogo lakše nego sad da se snađu u ovolikom kompleksu, tvrdi prvi čovek najveće zdravstvene ustanove u zemlji dr Đorđe Bajec. Sa direktorom KCS, doc. dr Đorđem Bajecom razgovarali prof. dr Grujičić, doc. dr Vujotić i generalni distributer R. Karalić.

Medici.com
Kakav je položaj KCS u Srbiji?
Bajec: Što se tiče položaja i uloge KCS u našoj zemlji, jasno je da je to vodeća zdravstvena ustanova u Srbiji, u kojoj se uglavnom obavlja najsloženiji, tercijarni nivo zdravstvene zaštite. Diktiranje svetskih trendova kroz Klinički centar mora da bude ka svim centrima u Srbiji, dobra saradnja treba da se uspostavi tamo gde je nije bilo, a da se poboljša tamo gde postoji. Treba da se unapredi saradnja sa drugim vodećom centrima u zemlji, na primer, drugi klinički centri i VMA, ali i šire u regionu. Klinički centar mora da nastavi da ima vodeću ulogu u zdravstvenom sistemu Srbije.

Medici.com
Sigurno ste čuli izjave da je Klinički centar najveći dom zdravlja u Srbiji i da radi mnoge stvari koje ne bi trebalo da radi, i koje ne spadaju u njegov domen. Šta mislite, kako to prevazići?
Bajec: To je stvar još bolje organizacije zdravstvene službe, koja je značajno poboljšana proteklih godina, ali bi mogla da bude još bolja, da se formira filter, tako da do Kliničkog centra zaista dolaze samo najsloženiji slučajevi, a da Urgentni centar zbrinjava stvarno samo hitne slučajeve, a ne one koje mogu da zbrinjavaju regionalni centri na primarnom i sekundarnom nivou. Treba svakako da se Klinički i Urgentni centar rasterete i da se napravi bolja komunikacija sa centrima u unutrašnjosti. Često se dešava da iz unutrašnjosti, u petak popodne, u Urgentni centar masovno pristižu preteški pacijenti.

Medici.com
Pitanje o izgradnji Kliničkog centra?
Bajec: Pre nekoliko dana je stavljena tačka na tzv. master plan rekonstrukcije Kliničkog centra. Detaljni plan na osnovu koga će se raspisati tender, nakon toga idu izvođači radova. Sve to treba da se završi za nekoliko meseci, tako da prve majstore očekujemo na proleće sledeće godine. Pošto je novac obezbeđen iz kredita, taj novac stoji u banci i čeka realizaciju, pa će nakon svih procedura koje zakon nalaže, koje treba da se usaglase sa pravilima banke i našim zakonima, doći trenutak za početak gradnje. Uvek u građevinskim radovima nedostaje novac, a ovde je novac obezbeđen.

Medici.com
Kakva je uloga i položaj Klinike za neurohirurgiju?
Bajec: Što se tiče neurohirurške klinike to je u okviru Kliničkog centra jedna od dve zgrade koja je izgrađena posle Drugog svetskog rata. Zgrada GAK je druga. Upravo se završava rekonstrukcija GAK koju finansira Evropska unija, popravljen je krov, fasada, prozori i tako dalje. Logično je da dođe na red i Neurohirurška klinika, ali trenutno postoje drugi prioriteti, kao što su Urološka klinika, Institut za grudne bolesti koji se upravo rekonstruiše, koji su u težem stanju, ali kako neurohirurgija i nakon rekonstrukcije Kliničkog centra ostaje na svom mestu, ona mora da bude prioritet u sledećih nekoliko godina i da dobije novo ruho. Radi se o vrhunskoj uskospecijalizovanoj ustanovi koja je referentna na prostoru naše zemlje, ali u kojoj su se školovali i svi specijalisti iz te oblasti sa prostora bivše države. Neurohirurgija ne sme biti zaboravljena niti će njena sudbina biti prepuštena slučaju.

Medici.com
Koje su službe koje KCS čine različlitim od ostalih centara u zemlji? Da li mislite da treba više raditi na promociji KCS?
Bajec: Upravo smo dali da se pravi novi veb sajt, sve novčane transakcije koje Klinički centar ima, biće stavljene na uvid javnosti preko našeg veb sajta, tako da svako može da vidi kako se kreće novac u KCS. Takođe je u planu da se i na sajt postave informacije o svim uslugama koje pruža KCS. Mi imamo makretinšku službu i PR agenciju koja nas prati, u veoma teškim situacijama, kao što su povrede stranih državljana, ili slično, sve su to teške situacije u kojima se treba postaviti kako treba, da se daju prave informacije, ili u slučaju korupcije, kako i šta učiniti a da se ne uprlja obraz 99% ljudi koji rade u Kliničkom centru.

Medici.com
Ima li KCS povlašćenu poziciju na ostale centre u Srbiji?
Bajec: Naprotiv. Mislim da je upravo obrnuto. Mi smo izuzetno opterećeni, pre svega mislim na Urgentni centar, službe kao što je neurohirurgija koja radi 24 sata, 365 dana, proteklih tridesetak godina. Mi smo ti koji radimo najviše, zbrinjavamo najteže pacijente, imamo najbolje rezultate, a imamo iste plate kao doktori u domu zdravlja, koji takođe rade ozbiljan posao. Ali gradacija mora da postoji i borićemo se za to.

Medici.com
Postavljeni ste za direktora KCS pre nekoliko meseci. Kako ocenjujete stanje koje ste zatekli? Kakve su Vaše mogućnosti kao direktora?
Bajec: Mnogo smo uradili otkako sam ja došao u prilično nesređeno stanje u KCS, počev od toga da nismo imali Statut, koji uvodi Klinički centar u zakon koji trenutno važi u ovoj državi za zdravstvene ustanove. Ceo Klinički centar je godinama unazad radio po zakonu iz devedesetih godina, kao da je bio potpuno izolovan iz cele države. To je jedna stvar. Drugo, mnoge stvari uopšte nisu bile sređene, počev od zemljišta na kome se nalazi Klinički centar. Ono što je građeno, nema upotrebnu dozvolu i ne može da je dobije, zato što zemljište ne pripada Kliničkom centru, nego opštini Savski venac i Beogradu. Tek pre nekoliko nedelja smo uspeli da deo prostora na kome se nalazi Klinički centar ozvaničimo kao vlasništvo Kliničkog centra. Ovo gde se sada nalazimo, i prostor Infektivne klinike su trenutno u proceduri. Imamo dobru saradnju sa predstavnicima opštine i grada i nadamo se da ćemo u vrlo kratkom vremenu ovo regulisati. Taj posao moramo da završimo jer bez toga ne može ni da započne rekonstrukcija Kliničkog centra niti bilo koja gradnja, jer ne može da se dobije upotrebna dozvola. Mi moramo da radimo sve po zakonu.
Materijalna situacija jeste teška ali KCS pozitivno radi.

Medici.com
U kom pravcu treba da se razvija KCS?
Bajec: Mi smo odvojili jednu službu, koja će se baviti standardizacijom procedura, postupaka. Na primer, kako treba da se odvija prijem preko Urgentnog centra do toga kako treba da se zbrinjavaju najteža stanja. Za sve treba da postoje protokoli koji će da daju smernice svima u procesu rada. Na taj način štitimo pacijente, da ne bude propusta u radu, ali i zaposlene koji nemaju razloga da brinu ako su svoj posao obavili profesionalno i po protokolu. To je kao kada sleće avion, postoji pisana procedura u desetak tačaka. Sve one moraju da budu ispunjene, svaki put. Može više, ali ne može manje, od onoga što smo odredili kao obavezno. U svetu ovi dokumenti postoje ali sve treba da se uvede i kod nas. Mi imamo protokol za lečenje akutnog pankreatita, ali i dalje dobijamo pacijente iz unutrašnjosti koji nisu lečeni po tom protokolu. Verovatno je tako i u neurohirurgiji.

Medici.com
Gde je mesto onkologije u Kliničkom centru Srbije?
Bajec: Moram da napomenem da u okviru KCS je ranije bio Institut za onkologiju i radiologiju. Osamdeset posto patologije kojom se mi bavimo jeste onkološke prirode. KCS u budućnosti bez onkološke terapije ne može da postoji, i naš primarni zadatak kada se stvore uslovi da se organizuje ta služba. Planirano je da u novoj zgradi KCS postoji prostor za postavljanje aparata za zračenje, akceleratora, koji moraju KCS da dovedu u primat za zbrinjavanje najtežih bolesnika. Takođe bi konzilijarni pregledi za teško obolele pacijente morali da budu na mestu gde započinje i završava njihovo lečenje.

Medici.com
Kakva je saradnja sa Republikom Srpskom?
Bajec: Mislim da pričamo o narodu koji je isti, mi ne smemo da pravimo nikakve razlike, ali nas zakon obavezuje da sve stavimo na papir i pravno regulišemo. Moram da kažem da smo potpisali ugovor koji je u skladu sa našim zakonom, koji je usaglašen i sa potrebama građana Republike Srpske, ali i sa mogućnostima. Sve je regulisano tako da će se usluge građanima Republike Srpske, odvijati kroz dopunski rad, u kome niko neće da gubi. Pacijenti iz Republike Srpske neće biti diskriminisani nego će naprotiv biti na neki način povlašćeni, a druge strane naši osiguranici neće trpeti zbog tih pacijenata nego će svako naći svoje mesto i imati bolju pomoć svih nas. Takođe deo prihoda koji KCS ostvari na ovaj način odlaziće na plaćanje učesnika u pružanju usluge.

Medici.com
Dokle se stiglo sa organizacijom dopunskog rada?
Bajec: Izrada dokumentacije je pri kraju, neke ustanove već su počele da rade na taj način. Za sve treba malo vremena.

Medici.com
Šta je po Vašem mišljenju neophodno za poboljšanje kvaliteta rada? Da li će se ubuduće favorizovati nove metode, minimalno invazivne procedure, jednodnevna hirurgija i slično?
Bajec: U okviru rekonstrukcije Kliničkog centra, predviđeno je da Druga hirurška klinika, koja je jedna potpuno rekonstruisana zgrada, zbog svog položaja i izmeštanja sadašnje delatnosti u novu zgradu, pretvori u jedinicu koja će se baviti jednodnevnom hirurgijom. Sve nam je to neophodno jer približava zdravstvo Srbije modernim, savremenim pristupima u lečenju. Neće se uludo trošiti novac za pripremu bolesnika koji će dolaziti potpuno spremni za operativno lečenje, neće biti nepotrebnog ležanja u bolnici već će se raditi efikasno, planirano i minimalno invazivno. U drugoj fazi rekonstrukcije Kliničkog centra, planirano je otvaranje smeštajnih kapaciteta za porodice i za one bolesnike kojima nije neophodno pravo bolničko lečenje, ali jeste svakodnevna terapija i kontrola. Tu bi zgradu tek trebalo izgraditi.

Medici.com
Šta mislite da je važno da naglasite za čitaoce Medici.com-a?
Bajec: Još jednom, iako smo po zakonu bili obavezni da promenimo način prijema i finansiranja građana Republike Srpske, svesni smo kao i do sada da smo pripadnici istog naroda, koji je samo administrativno podeljen i činićemo sve koliko je to u našoj moći da pacijenti imaju isti status.

Medici.com
Kako vam se dopada časopis?
Bajec: Časopis sam već imao prilike i da čitam i da pohvalim. Prilozi su raznovrsni, štampa odlična. Samo tako nastavite. Nadam se da i u narednim brojevima biti mesta za priloge iz Kliničkog centra. Vrlo rado ćemo se pretplatiti na određeni broj časopisa kako bi svaka naša Klinika dobila bar po jedan primerak.