|
Druga konferencija o skriningu raka dojke
Imati dobrotu
U Beogradu je od 25-26. septembra 2009. godine u hotelu Hajat održana Druga konferencija o raku dojke, bolesti žena, koja kod nas poprima ozbiljne razmere. Prethodile su joj brojne aktivnosti dobrotvornih fondova, ustanova koje sa bave onkološkom zaštitom, resornog ministarstva, nevladinih organizacija kao i učešće medija. Neprekidno se stvara sve širi front kojim se želi stručna i sveobuhvatna mobilizacija zdravstvenih radnika u što potpunijoj preventivnoj misiji.
Svake godine u svetu od raka oboli 11 miliona osoba. Najčešći su: rak pluća (1,35 miliona), rak dojke (1,15miliona žena) i rak debelog creva (oko milion osoba). U Srbiji se svake godine otkrije 33.000 osoba sa malignitetom. Kod naših žena najčešći je rak dojke sa 4.000 novih slučajeva i češće se javlja posle 40. godine. Nevolja je veća što se rak dojke često otkrije kad je bolest uznapredovala. Zato se sada borba protiv ove bolesti usmerava na skrining – preventivni pregled kod svih žena čije životno doba predstavlja veći rizik za pojavu raka dojke. Skrining kao metod prevencije hroničnih nezaraznih bolesti dat je u dokumentima Svetske zdravstvene organizacije (1968) i Veća Evrope (1994). Kao zlatni standard skrininga raka dojke prihvaćena je mamografija (zajedno sa kliničkim pregledom dojke ili bez njega), snimci u jednom ili dva pravca u razmaku jedne do tri godine.
Vratimo se aktuelnom sastanku u našoj prestonici. Na vidnom mestu kraj ulaza u Kristalnu salu hotela Hajat zapazili smo diskretno osvetljen natpis Princess Katherine Foundation (Fond princeze Katarine). Ovaj humanitarni fond poslednjih godina uspeo je da obezbedi značajna materijalna sredstva za borbu protiv raka, u ovom slučaju raka dojke, koji je ozbiljna bolest ali se može uspešno lečiti ukoliko se otkrije na vreme. (Ovo uvek naglašava princeza Katarina). Pokrovitelj Druge konferencije o raku dojke bilo je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a realizovana je u organizaciji Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Lekarske komore Srbije, Fondacije princeze Katarine, Dobrotvornog fonda Katarina Rebrača, Pokret za zdravlje žena u Srbiji, a uz stručnu pomoć i saradnju sa bolnicom Memorial Sloan-Kettering Cancer Centre iz Njujorka. Medijski pokrovitelj konferencije bio je RTV B 92. Izdvajamo reči iz pozdravnog govora princeze Katarine: Izuzetna mi je čast da vas pozdravim na Drugoj konferenciji o skriningu raka dojke u Srbiji. U proteklih godinu dana dogodile su se značajne stvari na ovom polju u našoj zemlji. Srbija je dobila dva pokretna digitalna mamografa. Jedan je poklon Radio Televizije B 92, dok je drugi obezbedila moja fondacija zahvaljujući donaciji Stavros Niarchos fondacije iz Njujorka. Dr Hedvig Hričak (školovana u Zagrebu), šef radiologije u prestižnoj bolnici u Njujorku, naučnica i dobitnica nagrade, koja nosi ime poljske fizičarke i dvostrukog nobelovca (Maria Sklodowska-Curie) a provodi program edukacije u borbi protiv raka u jugoistočnoj Evropi, skup je pozdravila rečima: - Hvala našoj Srbiji i mom suprugu prof. Aleksandru Margulisu koji je u njoj rođen.
- Hvala prof. Margulisu koji je oženio ovakvog anđela, bila je pozdravna poruka gospođe Katarine Rebrače osnivača istoimenog dobrotvornog fonda.
Gosti iz inostranstva, koji su održali uvodna predavanja, dali su osoben pečat ne samo ovoj, nego verovatno i nizu naših sledećih aktivnosti posvećenih skriningu raka dojke. Radiolozi iz bolnice u Njujorku predstavljaju sam vrh znanja u ovoj naučnoj disciplini. Podsetimo da je saradnja sa ovim izvrsnim lekarima započela sa Prvom konferencijom o raku dojke. Zahvaljujući Fondu princeze Katarine u Beograd je došao deo elite svetske radiologije da prenese znanja i pomogne da se lakše dođe do zavidnog nivoa u otkrivanju ovog raka kod naših žena.
Ovde treba zastati i podsetiti se ranijih vremena iz istorije našeg naroda kada je u Americi živeo i radio veliki broj naših ljudi. Među njima bilo je i naučnika koji su poput Mihaila Pupina svojim pronalascima zadužili čovečanstvo. Istovremeno sa naučnim radom, oni su snažno materijalno pomagali svoju zemlju, a u gradovima gde su živeli okupljali su naše sunarodnike. Evo primera iz Njujorka. Mihailo Pupin, kao predsednik Saveza sjedinjenih Srba ,,Sloga” godine 1910. iz Njujorka piše dr Milanu Jovanoviću Batutu u Beograd. Slobodni smo Vas zamoliti, da bi imali dobrotu, te nam napisali bar jedan članak o čuvanju zdravlja uopšte, a naročito o važnosti toga kod nas, koji smo poznati kao narod, koji od raznih boleština gine i umire pre reda kao i o uzrocima tome.. Navedimo još jedan primer nekadašnjeg stradanja našeg naroda od zaraznih bolesti. Dr Stanislav Vomela piše o knjižici Jektika prof. Milana Jovanovića Batuta. Tuberkuloze ima u Srbiji više no igde, a što je još gore sve se više širi. Svaki peti čovek u Srbiji umire od tuberkuloze, u varošima svaki četvrti, a u Beogradu svaki treći. Zaključujemo da svako vreme ima svoje masovne bolesti i svoje prvake u borbi protiv njih.
Slučajnošću u razmaku od 100 godina pominje se grad Njujork ili se to istorija ponavlja. Današnja stručna pomoć kolegama u Srbiji ponajviše liči na nekadašnju pomoć u širenju znanja koja je promenila smer. Ima sličnosti i u ličnim motivima. Neke od njujorških lekara sa našom zemljom vezuju čvrste porodične veze, poreklo i pokazuje se kako koreni vuku. Pri tome, Fond princeze Katarine predstavlja dragoceni most stručne saradnje i obezbeđuje značajnu materijalnu pomoć, a radom ove fondacije mnogo toga je započelo.
O raku je prva govorila dr Hedvig Hričak. Uvela nas je u budućnost - govorila je o ulozi dijagnostike u personalizovanoj medicini i kako se danas mogu nazreti rešenja specifičnog lečenja pojedinih pacijenata. Verovatno će brzo doći vreme za primenu ovakvih vrhunskih naučnih dostignuća. Kao neposredna, pozitivna osoba, osvojila nas je od samog početka. Živeći i radeći u velikom svetu upoznala je princezu Katarinu. Tako je lično prijateljstvo postalo temelj značajne stručne saradnje i povezivanja. Za vreme njenog predavanja Kristalna sala hotela Hajat bila je do kraja ispunjena radiolozima, među kojima je najviše bilo mladih lekara. Uvodno predavanje završila je filmom - vrhunskom animacijom uz dopadljivu melodiju. Filmom je dočarana nova dimenzija u shvatanju čoveka, njegovog integriteta u fizičkom smislu, složenost međusobnih odnosa organa i njihovih funkcija, neponovljivost - jedinstvenost čoveka i život koji se uzdiže na nivo najvećeg stvaralačkog čina. Dr Hričak je najpre zamolila da se spusti svetlo, kao da daje ton orkestru a u stvari je pravila uvod u prve akorde i prve scene ove nesvakidašnje animacije. Na kraju filma mogli smo samo reći: Fantastično.
Savremena medicina ima moćna dijagnostička sredstva kojima se otkrivaju veoma male zloćudne promene pa i u tkivu dojke, a vreme pokazuje da se dijagnostika i terapija spuštaju na najfiniji nivo, pojedinca. Možda je dobro poređenje sa ciljanom antimikrobnom terapijom. Kao što vidimo, vreme koje dolazi okreće medicinu u pravcu specifičnog, individualnog lečenja raka koje garantuje najbolji mogući uspeh.
Posle dr Hedvig Hričak govorili su njeni saradnici, takođe vrhunski radiolozi: Carol Lee o selekciji pacijenata i izvođenju radiološki vođene biopsije dojke i David Dershaw o evaluaciji proširnosti tumora dojke radiološkim metodama. Ovakav buket vrhunskih predavača i uvodnih predavanja viđamo uglavnom na velikim naučnim skupovima. U nastavku skupa govorili su naši vodeći onkolozi o hirurškoj, radioterapiji i adjuvantnoj sistemskoj terapiji ranog raka dojke. Drugog dana konferencije domaćin skupa bio je Institut za radiologiju i onkologiju Srbije gde je održana radionica za rentgen tehničare koja je bila posvećena ulozi rendgen tehničara u mamografskom skriningu.
|
