|
Prvo je čovjek uzeo drogu, zatim je droga uzela drogu.
Na kraju, droga je uzela čoveka"!
"Mi zavisnici nismo bili sposobni da živimo i da uživamo u životu poput ostalih ljudi. Morali smo imati nešto drugo. To drugo smo pronašli u drogama! Drogiranje smo pretpostavili svemu i svima najmilijima. Mnogim ljudima smo učinili puno toga nažao, ali nikome u tolikoj meri kao sebi samima!
Živeli smo da bismo se drogirali i drogirali smo se da bismo živeli. Našim životima, zagospodarila je droga. Ona je otupela naše osećaje, slomila nam duh i učinila nas nesposobnim da se osećamo, da budemo i ponašamo se kao ljudi.
Mi nismo loši ljudi koji pokušavaju da budu bolji, već bolesni ljudi koji pokušavaju ozdraviti.!" poruka anonomnog narkomana
Udruženje građana "Viktorija"
Glavni programski cilj ovog udruženja jeste psihosocijalni tretman zavisnika o psihoaktivnim supstancama i to kroz organizovanje zajedničkog života zavisnika u dvema terapijskim zajednicama. Prva se nalazi u blizini Banje Luke u selu Bastasi, a druga u selu Kadine Vode na domak Stričića. Kapacitet oba centra je 60 mesta. U njima se sprovodi psihosocijalni program "ČOVJEK", koji u središte pažnje postavlja upravo ČOVEKA, sa svim njegovim dimenzijama. Temeljne tačke ovog programa su dobrovoljnost, filozofija uzajamne samopomoći, grupna dinamika u cilju menjanja pojedinca, socijalna izolacija, okupaciona terapija i rad sa roditeljima. Terapeuti koji rade sa zavisnicima u okviru Terapijske zajednice su stručna lica. To su psiholozi, psihijatri, socijalni radnici, ali i bivši zavisnici koji su završili terapijski program "čovjek" i koji su prošli dodatnu edukaciju za rad sa zavisnicima i njihovim porodicama. To su osobe koje svojim znanjem i primerom predstavljaju pozitivan model identifi kacije, jer sami znaju dosledno da žive, oslobođeni od svega što stvara zavisnost. Sve to im daje moralnu prednost i psihološko poverenje u odnosu na zavisnika koji treba pomoć.
Terapijski program
Terapijski program koji se sprovodi u UG "VIKTORIJA", ima tri faze:
- Priprema za Terapijsku zajednicu,
- Terapijska zajednica,
- Faza resocijalizacije.
*Priprema za Terapijsku zajednicu - Prvi kontakt sa zavisnikom i njegovom porodicom ostvaruje se telefonom. Tim putem se zakazuje i prvi razgovor koji se obavlja u Savjetovalištu za prevenciju i tretman zavisnosti. Terapeut (psiholog), zavisnik i njegovi roditelji, na osnovu lične i porodične anamneze zavisnika, sačinjavaju plan njegovog daljeg tretmana i pripreme za odlazak u Terapijsku zajednicu.
Priprema za Terapijsku zajednicu podrazumeva:
- prevladavanje apstinencijalne krize, - razvoj motivacije zavisnika za tretmanom,
- preuzimanje odgovornosti za vlastito drogiranje,
- priprema medicinskih nalaza neophodnih za boravak u Terapijskoj zajednici.
Priprema se sprovodi kroz individualne razgovore pri čemu se između zavisnika i terapeuta stvara odnos poverenja, te tako zavisnik u sve većoj svojoj opuštenosti, otkriva veličinu svojih problema i teškoća budeći polako u sebi potrebnu motivaciju i upornost za suočavanje sa istim.
*Terapijska zajednica - nakon što je zavisnik obavio potreban broj razgovora i prošao apstinencijalnu krizu, te njegov terapeut procenio da je on i fi zički i psihički spreman, uključuje se u tretman Terapijske zajednice. U njoj je stavljen naglasak na to da se zavisnik pre svega suoči sa sobom da se razotkrije i menja uz pomoć i solidarnost ostalih članova. Tu dolazi do postepenog sazrevanja, do pozitivnih promena u pogledu moralnih vrednosti i ponašanja, socijalnog, emotivnog, intelektualnog i duhovnog rasta, zapravo do menjanja kompletne životne fi lozofi je zavisnika.
Program u Terapijskoj zajednici traje dve godine i baziran je na radnoj i psihosocijalnoj grupnoj terapiji.
RAD - Kroz radnu terapiju zavisnici usvajaju osnovne radne navike i menjaju dotadašnje životne stavove. Pobeđivanjem lenjosti i vlastite slabosti, osoba se uči da se vlastitim trudom i zalaganjem izbori za ono što želi. Privređujući tako i sebi i drugima, vraća izgubljeno dostojanstvo. Zavisnici se kroz radni proces uče odgovornosti, organizovanosti, tačnosti, štedljivosti, jačanju vere u svoje sposobnosti i razvijanju neophodnog samopouzdanja. Na taj način postaju gospodari vlastitog života, kreću putem samostalnosti, uče se timskom radu, adekvatnim komunikacijskim veštinama i načinima prevladavanja konfl iktnih i frustrirajućih situacija.
GRUPNA PSIHOSOCIJALNA TERAPIJA - se realizuje u okvirima grupa samopomoći, gde članovi grupe, metodom socijalnog ogleda i uzajamne podrške ukazuju na probleme. U njima se, nekada sa dramatičnim intenzitetom, izazivaju bolne i frustrirajuće situacije, potisnute i nejasne emocije i emotivna proživljavanja vezana za njihovu prošlost. Sa vlastitim slabostima, labilnošću i nemoći zavisna osoba mora da se suoči, ali ona to ne može sama. Zato ona na tom putu može računati na čvrstu podršku članova grupe koji se nalaze u istom problemu. Jedna od glavnih odlika Terapijske zajednice je red, rad i odgovornost. Ništa nije prepušteno slučaju i svaki korisnik ima svoju ulogu u funkcionisanju zajednice. Svaki dan u zajednici je strukturisan i isplaniran. Sistem uloga je defi nisan mesečnim odgovornostima za svakog pojedinca. Radna sedmica obeležena je radnim delom dana, obavezama, terapijskim grupama, seminarom i razgovorima, dok je vikend usmeren na slobodno vreme, rekreaciju, individualne razgovore i komunikaciju. Na taj način, kroz sistem pravila i življenjem u zajednici koje je prototip realnog života i svim njegovim dimenzijama, korisnik stiče uvid u sebe i dosadašnje slabosti.
*Faza resocijalizacije - po završetku programske faze u Terapijskoj zajednici, program se nastavlja poslednjom fazom, fazom resocijalizacije, koja omogućava postupnu integraciju u društvenu sredinu, smanjujući rizik recidiva i stvarajući stabilnost između novog identiteta i stečenih vrednosti kod zavisnika. Proces resocijalizacije, korak po korak, sledi ritam ličnog rasta svakog zavisnika. To je postupni ulazak u društvo. Štićenik stvara ili obnavlja krug pozitivnih poznanstava i prijateljstava, pronalazi posao ili dovršava započeto a prekinuto školovanje, dok ne postigne potpunu samostalnost. Ova faza odvija se u jednonedeljnim sastancima resocijalizanata u Savetovalištu u vidu grupa samopomoći pod supervizijom terapeuta.
Uloga roditelja u terapijskom tretmanu
Uloga roditelja u terapijskom tretmanu je veoma značajna. Zapravo,
tokom tretmana, ne tretira se samo zavisnik već i njegovo kompletno porodično okruženje i osobe koje su bitne u njegovom životu. Veoma je važna saradnja roditelja i terapeuta kao i učešće roditelja i članova porodice u grupama samopomoći koje vode roditelji bivših zavisnika i za to edukovani terapeuti. Cilj grupe nije da se traži krivac u porodici već da se rasvetle greške u komunikaciji i ponašanju unutar porodice, da se razmene iskustva utemeljena na stvarnim događajima i na proživljenim emocijama kako bi porodica spremno i aktivno učestvovala u terapijskom tretmanu svoga deteta, razvijajući i jačajući kod njega motivaciju za tretmanom i lečenjem.
Ono što posebno treba naglasiti je, da je "PROJEKAT ČOVJEK", na kojem Udruženje građana "VIKTORIJA" bazira svoj rad, prihvaćen od Svetske zdravstvene organizacije i ocenjen sa 96-98% uspešnosti!
DESET PRINCIPA UG "VIKTORIJA"
1. ISKRENOST I ČESTITOST
2. ODGOVORNOST I ŽRTVA
(to što činiš, činiš za svoje dobro)
3. LJUBAV I BRIGA ZA BLIŽNJEGA
4. PONAŠAJ SE POPUT ONOGA KAKAV BI ŽELIO BITI
5. KO NE RADI, NE JEDE
6. ONO ŠTO DAŠ TO ĆEŠ I PRIMITI
7. IMAJ POVJERENJA U GRUPU I ONOGA KO BRINE O TEBI
8. TRUDI SE DA SHVATIŠ, A NE DA BUDEŠ SHVAĆEN
9. BOLJE JE DAVATI NEGO PRIMATI
10. NE MOŽEŠ NAPREDOVATI, AKO SVOJ NAPREDAK NE PODIJELIŠ SA DRUGIMA
|
