Dr Ranka Kalinić
Specijalista dječije psihijatrije
JZU Dom zdravlja-Centar za mentalno zdravlje Banja Luka

Istine i zablude

Vrijeme mladalaštva ili adolescencije je jedan od najburnijih razvojnih perioda u životu svakog ljudskog bića, jer podrazumijeva preobražaj dotadašnje djece u odrasle i zrele osobe. Cijeli svijet dječijih osjećaja i osjećanja, doživljaja i razmišljanja, ponašanja i socijalnog funkcionisanja treba da se prilagodi i transformiše u svijet gotovo odraslih osoba, koje mogu da odgovore novim-odraslim očekivanjima, potrebama i zahtjevima i novom zrelom funkcionisanju, sticanju lične nezavisnosti i slobode.
Ovako duboke i sveobuhvatne transformacije psihičkog bića adolescenta,bez obzira što potiču iz njegovih ličnih, unutrašnjih želja, potreba i zahtjeva, remete dotadašnju intrapsihičku ravnotežu,dotadašnje obrasce ponašanja i odnosa prema sebi i okolini. S druge strane, adolescent je još uvijek, u značajnoj mjeri oslonjen na svoju okolinu (prije svega porodicu i vršnjake i školu), ali i suočen sa njenim zahtjevima i očekivanjima,što se takođe odražava na njegovo psihičko stanje i funkcionisanje.

Predstavljamo: Zavod za medicinu rada i sporta RS

Prim. mr. sc. dr Vlado Marković, direktor Zavoda

Moderator humanizacije rada i sporta

Svaki građanin svijeta ima pravo na zdrav i bezbjedan rad i radnu sredinu, što mu daje mogućnost da živi socijalno i ekonomski kvalitetan život. Ovo proklamuju principi definisani u dokumentima Ujedinjenih nacija, Svjetske zdravstvene organizacije i Ustavu Republike Srpske. Prema Deklaraciji SZO „Zdravlje za sve na radu“, u Konvencijama Međunarodne organizacije rada i Direktivama Evropske unije definiše se zdravlje na radu i zdrava radna sredina kao najveća vrijednost pojedinca, zajednice i države. Međutim, na početku reforme zdravstvenog sistema RS, težište je bilo na primarnoj zdravstvenoj zaštiti razvijanjem modela porodične medicine.
O svemu ovome, sa ciljem da predstavimo Zavod za medicinu rada i sporta RS, razgovarali smo sa primarijusom mr sc. dr Vladom Markovićem, direktorom Zavoda i njegovim saradnicima u upravnoj zgradi Zavoda, gdje je nekad bio smješten Doma zdravlja Banjaluka. Osim ove zgrade, Zavodu su ustupljeni prostor i oprema Odjeljenja medicine rada i sporta, dio specijalističke službe Doma zdravlja u Banjaluci (internistička ambulanta, kabinet za perifernu cirkulaciju) sala medicine rada i ostali pomoćni prostori u Poliklinici, koja je izgrađena 1972-1974. godine.
 Ovi prostorni kapaciteti nisu dovoljni, kaže dr Marković, tako da će se u narednom periodu tražiti proširenje i objedinjavanje svih radnih jedinica u jednu tehnološku cjelinu i razvoja ostalih dijagnostičkih jedinica kako to potrebe ove djelatnosti zahtijevaju.
Jedno od prihvatljivih rješenja je nadogradnja sadašnje zgrade Poliklinike u Banjaluci i ujedno rješenje ravnog krova te zgrade koji stalno prokišnjava.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Plan mreže zdravstvenih ustanova RS, Zakon o zaštiti na radu u RS, omogućili su da se definitivno djelatnost medicine rada i praktično vraćati u zdravstveni sistem. Odlukom Vlade RS od 2000. god. i izmjenama i dopunama nekoliko godina kasnije, osnovan je Zavod za medicinu rada i sporta kao javna zdravstvena ustanova RS, koja je počela sa radom 3.1.2007. god. kao pravni subjektivitet.

PZU APOTEKE HID-FARM, Bihać

Stručan i profesionalan pristup pacijentu

Na 231 metru nadmorske visine, u zagrljaju Plješevice i Grmeča, podojen razgaljenim i bujnim prsima Une živi Bihać, danas upravni, privredni, prosvetni i zdravstveni centar Unsko-sanskog kantona, koji u svemu deli sudbinu događanja u ovim oblastima na nivou cele Bosne i Hercegovine. I kao zdravstveni centar deli breme problema koje u ovoj oblasti pritiska čitavu BiH.
Na području USK-a i pored velikog truda zdravstvenih radnika i svih drugih u sistemu zdravstvene zaštite, te pored ulaganja u zdravstvo koja nisu mala, primetno je znatno nezadovoljstvo, kako korisnika zdravstvenih usluga, tako i zaposlenih u zdravstvenom sektoru.
Razlozi su brojni. S jedne strane, veoma brz razvoj dijagnostičkih usluga i vrlo skupi uređaji koji su osnovni uslov za brzu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, a sa druge, slabo razvijena privreda i nedovoljna sredstva koja se izdvajaju po zaposlenom za doprinose, što omogućava da zdravstveni sistem preživljava i kasni sa pružanjem novih i savremenijih vidova usluga. Problem je i u višegodišnjem zaobilaženju USK-a od strane viših nivoa vlasti kada je u pitanju pomoć u finansijskim sredstvima. Dodatni problemi u funkcionisanju zdravstvenog sistema uzrokovani su i nepotpunom zakonskom regulativom u delu koji govori o privatnoj praksi zdravstvenih radnika koji su zaposleni u društvenom sektoru, kao i nedovoljno preciziran položaj privatnih zdravstvenih ustanova kojih je na ovom prostoru sve više, ali čije poslovanje prate otežani uslovi snalaženja u labavim i dosta nepreciznim zakonskim regulativama.
Na samom ulazu u grad, na veoma prometnoj lokaciji u ulici Hasan Paše Predojevića br. 29, nalazi se sedište Privatne zdravstvene ustanove, APOTEKE HID-FARM. Njen osnivač i vlasnik, gospodin Samir Hidić, ekonomista, svoje početničke korake u privatnoj praksi, svoje ideje i vizije, upakovao je upravo u jednu ovakvu ustanovu, čije se nastajanje vezuje za 2003. godinu.
 

Mr sc. med. Dragana Babić-Đurić, specijalista kliničke farmakologije,
Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH

Interakcije između lijekova

Veliki broj bolesnika liječi se kontinuirano sa jednim ili više lijekova kada su u pitanju hronične bolesti. Uz to se akutna stanja dodatno liječe i drugim lijekovima. Pri tome raste mogućnost interakcija između lijekova. Lijekovi stupaju i u interakcije sa hranom (npr. sok od grejpfruta, koji u zidu crijeva inhibira izoformu P450 enzima, CYO3A4) kao i sa biljnim preparatima (kantarion).
Činjenica je da se biljni preparati veoma široko primjenjuju bez obzira na neubjedljive ili nepostojeće podatke o efikasnosti i bezbjednosti primjene ovih lijekova.
 Primjena jednog lijeka (A) može promijeniti dejstvo drugog lijeka (B) jednim od dva opšteprihvaćena mehanizma:
-    modifikovanje farmakološkog djelovanja lijeka B bez promjene njegove koncentracije u tjelesnim tečnostima (farmakodinamske interakcije).
-    promjena koncentracije lijeka B koja dospijeva na željeno mjesto djelovanja (farmakokinetske interakcije).

Историја медицине - Стоматологија и култура

Проф. др Брана Димитријевић

Порекло оралног здравља

Већи део аргументације др Атанасија Пуље у књизи „Нега зуба“ је рационалистички. Зуби омогућавају правилно варење, па тако дуг и срећан живот. Са историјског становишта оваква аргументација настала је касније. Као пуки спас од зубобоље стоматологија не би постала оно што беше већ почетком претпрошлога века, те је највероватније Јован Дучић на правом трагу када, пишући о младости и старости, вели да: „... ни у античко време, ни у хришћанско доба нису старци никада као данас толико пазили да спољашње лепо изгледају, да имају младићко држање, да спортом одрже стас, да негом сачувају зубе и косу.“[15]
Рационалистички приступ полази од претпоставке да је знање моћ, а разум врховни судија у свим стварима. Разум разликује шта је губитак а шта добит, шта правда а шта неправда; док је појединчев покретач сопствена корист. Избор је, дакле, разбор.
Ова крилатица, у објашњавању човекових поступака, нема данас ни из близа онај значај као у доба француских енциклопедиста или нашег Доситеја (Димитрија Обрадовића). Јер појединац чак и када је у подређеном положају болесника не успева увек да се понаша по тој „схеми“. Упркос томе, сваки просветитељски, разуверавајући подухват полази од претпоставке о апсолутном незнању непросвећеног. Онај ко не чува своје зубе не зна ни чему они служе. Ма колико оперативна претпоставка о апсолутном незнању није тачна, представа о зубу, већ смо видели, утемељена је и у појединачној и у колективној свести племена и народа широм планете. Стоматологија је могла да означи само — спас; за оне који су попут млетачке господе губили зубе пре своје тридесете. Но, благодети њених умења споро су прихватане, уз стварање заблуда, заправо покушаја да се њене новине подведу под старе калупе.
Мада претежно ослоњен на здравствене аргументе, др Атанасије Пуљо у својој књизи „Нега зуба“ није, међутим, запоставио културотворност стоматологије. Тако, још у уводу каже: „Коме се није десило да се, разговарајући са каквим рођаком, пријатељем или познаником, који има запуштене зубе, није помало повлачио и одмицао, како не би морао да удише — да се благо изразим — неугодни задах, који из такових уста куља.“ Од таквих загађивача у Пуљино време одбрана беше: мало по мало повлачење и измицање, уз будну пажњу да овај то случајно не опази и увреди се!?

Intervju sa prof. Suovaniemijem, predsednikom Biohit kompanije iz Helsinkija, Finska

Osmo Suovaniemi, Professor, M.D., Ph.D.
President & CEO, Biohit Oyj
Laippatie 1, FI-00880 Helsinki, Finland

Biohit

Nedavno je od 24-27. juna, u poseti kompaniji “Beoimpex” bila delegacija finske kompanije “Biohit”, jednog od najvećih inovatora i proizvođača pipeta u svetu i među vodećima kada je u pitanju inovacija dijagnostičkih testova, pre svega iz oblasti gastroenterologije. To je bila prilika da se kroz seminar koji je održan u organizaciji Kompanije “Beoimpex”, generalnog zastupnika kompanije Biohit za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, predstavnici i stručnjaci iz svih zemalja regiona, upoznaju sa proizvodnim programom “Biohit” kompanije i planovima za njen nastup na području regiona. Seminar je po opštem mišljenju bio odlično organizovan i vrlo koristan, a uz učešće stručnjaka iz Srbije, Republike Srpske – BiH, Crne Gore i Makedonije: dr Ljiljana Đorđević, dr Marina Majkić, dr Slađana Alimpić, doc. dr Bojana Panić, doc. dr Biljana Božić, prim. dr Momir Pušac, dr Rajkica Bambulović-Petrović, dr Sabina Markišić, dr Nena Pepić i dr Biljana Tortevska.
Zbog značaja svetske kampanje „BIOHIT“ u proizvodnji dijagnostičkih sredstava za rano otkrivanje karcinoma, a u sklopu aktivnosti iz Nacionalne strategije „Srbija protiv raka“ delegaciju iz Finske na čelu sa predsednikom kompanije prof. dr Osmoom Suovaniemijem primio je ministar zdravlja u Vladi Srbije prof. dr Tomica Milosavljević.
Radne sastanke delegacija je imala sa prof. dr Nadom Majkić, direktorkom Instituta za kliničku biohemiju, Kliničkog centra Srbije i prof. dr Mišom Krstićem, direktorom Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije, prof. dr Veliborom Canićem, direktorom Biohemijske komore Srbije, doc. dr Goranom Nikolićem, načelnikom gastroenterologije KBC “Bežanijska kosa”.

Potrebe za vodom kod sportista i rekreativaca  

Načelnik Instituta VS je doc. dr Sonja Radaković, specijalista higijene i subspecijalista ishrane. Dr Radaković je stručnjak iz oblasti termofiziologije, adaptacije i aklimatizacije ljudskog organizma na ekstremne uslove okoline, oblasti iz koje je doktorirala i kojoj je posvećen njen naučno-istraživački i publicistički rad. Objavila je 120 publikacija. Zamenik je šefa Katedre za preventivnu medicinu VMA i nastavnik na predmetima Higijena, Ishrana i medicinska nutritivna terapija, i Adaptacija i aklimatizacija na Visokoj školi Vojnomedicinske akademije.