Uskraćivanje sna

Uskraćivanje sna je veoma opasno i ono vodi u psihotične simptome. Vršeni su eksperimenti na ljudima dobrovoljcima i naučno je utvrđeno da uskraćivanje spavanja od 72 sata i više dovodi do psihotičnih simptoma kao što su halucinacije i sumanute ideje.

 
Poremećaji sna

Poremećaji sna nastaju na liniji budnost-spavanje. Oni se dele na opšte smetnje spavanja, nesanicu (insomniju) i preterano spavanje (hipersomniju).

 
1. Opšte smetnje spavanja:
HRKANJE, najčešća i svakodnevna pojava koja nastaje zbog smanjenja tonusa jezika i muskulature ždrela. Javlja se u REM fazi, ali i u drugim fazama, a to znači kada sanjamo, ali i kada ne sanjamo. Smanjenje tonusa može da nastane i zbog različitih upala, ali i zbog toga što u pojedinim fazama imamo pad tonusa te muskulature. Da bi se utvrdio razlog za hrkanje, treba najpre utvrditi da li je sve u redu sa ždrelom, korenom jezika i nosom. Svi lekovi koji se uzimaju za smanjenje i prevenciju hrkanja deluju upravo na održavanje tonusa muskulature.

BRUKSIZAM (škripanje zubima) - nastaje kao posledica kontrakcije vilične muskulature i javlja se uvek u REM fazi. Najčešće nastaje kod veoma napetih i anksioznih osoba, koje svoju anksioznost prenose i u san. Ovaj problem leči se uzimanjem sedativa pred spavanje.

GOVORENJE U SNU - takođe se nikad ne javlja van sna, kao i micanje ekstremiteta u toku sna. Nakon buđenja se uvek javlja amnezija, a obično postoji povezanost za neke dnevne događaje koji su se čoveku utisnuli u pamćenje i koje je sa sobom poneo u san. U ovom slučaju važno je da se bolesnik javi psihijatru, da snimi EEG i da dobije adekvatnu terapiju.
NOĆNO MOKRENJE - često je kod dece i to kod one koja se teško bude. Tu je reč o jako visokom tonusu parasimpatikusa, koji je uvek visok u toku noći. Kao i kod govora u snu, dete koje se tokom sna upiški u krevet, izjutra kod buđenja nema pojma što se desilo. Terapija izbora je psihoterapija uz dodatak medikamenata u nekim slučajevima.

NOĆNI STRAH I SOMNAMBULIZAM veoma često nam govore da se radi o epileptičkim krizama i to psihomotornog tipa. Neophodan je pregled neuropsihijatra i EEG nalaz, kao i propisivanje adekvatne terapije. Uz antiepileptike ove smetnje potpuno nestanu.

HIPNAGOGNE HALUCINACIJE (pre usnivanja) javljaju se nakon velikog fizičkog ili psihičkog umora. Tada se ljudi žale da ne razlikuju san od jave. Dobar odmor i reorganizovanje života mogu da reše problem.

2. Nesanica-Insomnia

Najčešći je poremećaj spavanja. Definiše se kao poremećaj normalnog toka ciklusa spavanja.
Ciklus spavanja čine četiri faze sna koje se u toku noći u određenom ritmu smenjuju. Tu postoje skokovi između dubokog spavanja i budnosti, produženo vreme uspavljivanja i fenomen ranog buđenja, koji su prepoznatljivi kod depresivnih bolesnika.

PREVREMENO BUĐENJE - REČ JE O SMANJENOJ AKTIVNOSTI SISTEMA ZA SPAVANJE. Taj sistem nije dovoljno aktivan i imamo depresivnu insomniju kod ljudi koji boluju od endogene depresije. Kod njih je smanjena duboka faza sna, pa njihov san ne donosi okrepljenje, pun je unutrašnjeg kidanja, a snovi obično nisu lepi. Neophodno je javiti se psihijatru, a terapija je kombinovna antidepresivna medikamentna i psihoterapija.

BUĐENJE U TOKU NOĆI - Javlja se kada imamo izbijanje emocionalnog podražajnog sistema, koji nastaje zbog toga što unosimo mnogo dnevnih sadržaja u san. To je naročito često kod neurotičnih i psihotičnih bolesnika. Indikovano je javiti se psihijatru radi propisivanja adekvatne terapije.

MEŠANE FORME - javljaju se u trenucima obične nervoze, ali i u težim oblicima duševnih poremećaja. Uz pomoć psihijatra problem je rešiv!

Tempo života danas je takav da su depresije i neuroze u porastu, pa imamo mnogo ljudi koji naizgled dobro funkcionišu, ali latentno vuku depresiju ili neku drugu vrstu neuroze. Ovde se poremećaji spavanja javljaju kao alarm za upozorenje da treba hitno preduzeti lečenje.

 
3. Hipersomnija-bežanje u san

Ovde je reč o narkolepsiji, odnosno povećanoj potrebi za snom i danju i noću. Ljudi koji pate od hipersomnije mogu da zaspu nebrojeno puta u toku dana i to u svakom položaju, s tim da odmah počinju da sanjaju. Čovek koji ima narkolepsiju može da spava i hoda, pa čak i da dremajući obavlja neke poslove. To može da se prati i na EEG-u. Jedna od podvrsta narkolepsije je i Pikvikov sindrom, koji se javlja kod ljudi koji su veoma debeli i kod kojih dolazi do prestanka disanja i glasnog hrkanja koje deluje kao da se čovek guši, a onda se naglo probude. Neophodno je kod narkolepsije snimiti EEG i uključiti neuroleptike.

 
Snovi-put u nesvesno

Ljudi su snom fascinirani još od davnih vremena. Na starogrčkim vazama prisutni su crteži čoveka-spavača kojeg 2 boga Hipnos-bog sna i Tanatos-bog smrti nose, s tim da se ne zna koji će od njih dvojice pobediti, da li je ovo samo san ili možda smrt. Snovi su samo jedan deo spavanja, ali po tom delu pamtimo spavanje. Čovek koji spava 8 sati sanja 2 sata i to češće u drugoj polovini noći pred zoru. Svako sanja, ali se svi ne sećaju snova. Kada je reč o snovima Frojd je tu nezaobilazan. Po Frojdu san ima manifestni i latentni deo. Manifestni deo je ono čega se sećamo, a latentni deo je simbolička poruka i asocijacija na san. Snovi su nabijeni emocijama, u njima vlada nesvesno, bezvremeno i večno. Snovi nam mogu poručiti ono što sebi svesno ne smemo da priznamo. I Frojd je govorio da su snovi kraljevski put u nesvesno, a put u nesvesno otvara vrata vlastite ličnosti. U samoanalizi snova čovek je uvek pristrasan, pa je bolje da to radi kvalifikovani psihoterapeut.

 
Kako sprečiti poremećaje sna?

Pre svega treba preduprediti sve tehničke smetnje koje mogu da nastanu u toku spavanja. Krevet i jastuk treba da budu kvalitetni i odgovarajući. Ne treba ići u krevet sa punim stomakom, treba paziti da disajni putevi budu čisti i prohodni. Čaj od nane ili lipe, kao i neki drugi topli napitak koji relaksira se preporučuje. Stariji ljudi, a i novija medicina kažu da je dobro pred spavanje popiti čašu crnog vina, jer to deluje uspavljujuće. U svakom slučaju u koliko postoje neki od problema opisanih u tekstu ne treba napamet uzimati lekove” jer su oni pomogli komšinici ili kumi”. Veoma često samo jedan odlazak kod neuropsihijatra može da reši probleme sa snom koji su nas mučili godinama.