Primarni cilj lečenja jedne hronične bolesti treba da bude njena optimalna kontrola. Da bismo pratili određeno oboljenje, tj. imali dobar uvid u kontrolu bolesti, treba da postoje odgovarajući parametri, odnosno ishodi njenog praćenja i njene kontrole. U poslednje vreme se težište sve više prebacuje sa praćenja ciljnog organa koji je zahvaćen određenim oboljenjem na ceo organizam. Naime, uobičajni pokazatelji oboljenja (npr. simptomi, znaci, laboratorijsko-biohemijski i funkcijski nalazi) veoma su značajni za određivanje efekta jedne terapije na određeni organ. Međutim, oni ne ukazuju na to kako bolesnici funkcionišu u svakodnevnom životu i koliko bolest ograničava njihove aktivnosti. Zato se javila potreba za uspostavljanjem novih pokazatelja koji bi sveobuhvatnije ukazivali na stanje zdravlja u vezi sa određenom bolešću. Tako je formiran koncept kvaliteta života, koji predstavlja zapažanje bolesnika o uticaju bolesti i odgovarajuće terapije na njihovu fizičku i radnu sposobnost, psihološko stanje, socijalnu komunikaciju i somatsko zdravlje.
Pojam i definicija

Kvalitet života je široki pojam koji se koristi u mnogim prirodnim i društvenim naukama. On obuhvata aspekte spoljašnje sredine u kojoj živimo (npr. kvalitet vode i vazduha), kao i socijalno-geografske aspekte (npr. postojanje različitih kultura). Kada se ovaj pojam odnosi na zdravlje, tj. na praćenje određenih medicinskih intervencija, uobičajeno je da se koristi termin "kvalitet života u vezi sa zdravljem". Iz perspektive zdravlja (ili bolesti), kvalitet života se odnosi na socijalno, emocionalno i fizičko blagostanje bolesnika nakon lečenja, odražavajući definiciju zdravlja Svetske zdravstvene organizacije.

Kvalitet života predstavlja funkcionalni efekat bolesti i posledične terapije na bolesnika, onako kako to sam bolesnik zapaža. Postoje četiri velike oblasti koje doprinose sveukupnom kvalitetu života ljudi: fizička i radna sposobnost, psihološki status, socijalni kontakt i somatsko osećanje.

Grupa eksperata SZO dala je definiciju kvaliteta života koja, takođe, uzima u obzir zapažanja pojedinca i njegov odnos prema okolini:
"Kvalitet života se definiše kao percepcija (zapažanje) pojedinaca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojima žive, kao i prema svojim ciljevima, očekivanjima, standardima i interesovanjima. To je široki koncept koga čine fizičko zdravlje pojedinaca, psihološki status, materijalna nezavisnost, socijalni odnosi i njihovi odnosi prema značajnim karakteristikama spoljašnje sredine".


Iz same definicije se vidi da kvalitet života stanovništva jedne zemlje uveliko zavisi od njene ekonomske razvijenosti. Otuda je u našoj sredini, usled teške ekonomske situacije i dugogodišnjih ratova i migracije stanovništva, kvalitet života ljudi znatno niži nego u ostalim zemljama, posebno razvijenog zapada.

Sada postoji i medjunarodni medicinski časopis (Quality of Life Research), koji je indeksiran u svim medicinskim bazama podataka i koji objavljuje naučne radove iz ove oblasti.

Merenje kvaliteta života

Merenje kvaliteta života u vezi sa zdravljem vrši se zdravstvenim upitnicima, koji treba da imaju svoje određene karakteristike. Posebnom naučnom metodologijom se formiraju i standardizuju. Upitnici najčešće izgledaju kao kliničke liste, slične "istorijama bolesti", koje većina lekara rutinski primenjuje u praksi.

Mogu da budu opšti ili generički i upitnici specifični za određeno oboljenje.

Opšti zdravstveni upitnici izražavaju meru oštećenja zdravlja, i to onako kako to sam bolesnik vidi. Oni imaju tzv. "širinu", jer omogućavaju poređenje kvaliteta života ne samo između bolesnika i različitih oboljenja, već, takođe, i između različitih populacija bolesnika i različitih terapijskih i drugih zdravstvenih intervencija.

Upitnici specifični za oboljenje usmereni su na tačno određeno oboljenje i njegovo lečenje. Oni imaju odgovarajuću "dubinu", tj. osetljivost za specifično oboljenje. Formirani su sa ciljem da na zadovoljavajući način mere promene u kvalitetu života u toku određenog perioda, a kao posledica neke medicinske intervencije.

Obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti i funkcionalni status bolesnika predstavljaju široki pojam koji obuhvata mnoge različite sfere, poput sposobnosti za obavljanje različitih fizičkih aktivnosti, prisustva simptoma bolesti i dr. Upitnici specifični za oboljenje najčešće obuhvataju najvažnije sfere funkcionisanja bolesnika, odnosno najvažnije aspekte njihovog kvaliteta života. Određene grupe pitanja upitnika koje se odnose na konkretne sfere funkcionisanja bolesnika čine oblasti upitnika, a aspekti kvaliteta života bolesnika koje odražavaju nazivaju se oblasti kvaliteta života.

Ispitivanje kvaliteta života treba da radi obučena osoba. Bolesnicima najpre treba ukratko objasniti svrhu i način popunjavanja upitnika. Tek tada se, uz njihov dobrovoljni pristanak, u opuštenoj i neformalnoj atmosferi koja doprinosi poverenju i boljoj saradnji, pristupa popunjavanju zdravstvenog upitnika.

Iako lekari i drugi zdravstveni radnici mogu dati sveukupnu kliničku procenu težine oboljenja bolesnika ili stepena pogoršanja, neprikladno je da lekari daju ocenu kvaliteta života bolesnika. Informacija o kvalitetu života se može dobiti samo od strane bolesnika jer jedino bolesnici imaju direktan uvid u svoja osećanja i misli. Pretpostavlja se da, ukoliko su jedan ili više konvencionalnih pokazatelja težine oboljenja poboljšani, kvalitet života bolesnika u vezi sa zdravljem biće takođe poboljšan. Međutim, to nije uvek tako - bolesnik se može osećati ili funkcionisati bolje, a da to ne bude povezano sa bilo kojim konvencionalnim pokazateljem. Zato treba kvalitet života shvatiti kao poseban aspekt, koji se uveliko razlikuje od klasičnih ishoda, te se podaci o bolesnikovom doživljavanju zdravstvenog stanja ne mogu posmatrati izolovano od kliničkih manifestacija.