Izveo je prof. dr Rade Repac na Dečijoj klinici 1992. god. Kasnije je, posle nabavke odgovarajuće opreme i obavljene obuke počela 1998. prava klinička primena ove metode. Od tada do danas operisano je više od 150 bolesnika, ovom atraktivnom i u svetu još uvek novom metodom.
Razvoj neurohirurgije obeležen je napretkom minimalno Invazivne neurohirurgije. Sa što manje štete po zdrava tkiva postiže se maksimalna korist i hirurško rešavanje problema.
Osim neuroendoskopije u ovu grupu spada: mikrohirurgija koja je takođe u rutinskoj primeni još od 1974, stereotaksična hirurgija, sada svuda u svetu pod kontrolom kompjuterskog navođenja, intravaskularna hirurgija-interventna neuroradiologija, funkcionalna neurohirurgija, stereotaksična radiohirurgija i slične minimalno škodljive, a maksimalno kontrolisane tehnike.

Primena endoskopske metode

Prva iskustva

Kao i u drugim hirurškim granama primena endoskopske tehnike našla je svoje mjesto kao minimalno invazivna, savremena tehnika, ali sa ograničenim indikacionim područjima. U poslednje vreme indikacije i mogućnosti sve su bogatije. Savršen teren za primenu neuroendoskopije u neurohirurškoj praksi je patološki procesi u moždanim komorama, ali i u svim šupljinama u koje se može ući endoskopom, bilo da se radi o cističnim tumorima, ili spinalnom kanalu.
Naša prva iskustva u lečenju hidrocefalusa. Ovo patološko stanje heterogenih uzroka u osnovi podrazumeva proširenost moždanih komora usled neukupljanja likvora bilo zbog poremećene cirkulacije, povećane produkcije ili smanjene resoprcije.
Kao rezultat imamo povećan intrakranijalni pritisak i trpljenje moždanog tkiva. Endoskopom se kroz minimalan otvor na lobanji prolazi kroz moždano tkivo i ulazi u komoru , preko kamere  i video sistema uveličana slika prenosi se na ekran . Klasične metode za rešavanje ovog stanja podrazumevaju građu sistema za derivaciju likvora koji trajno ostaje u organizmu i daje brojne komplikacije zahtevajući operativne revizije.

Neuroendoskopski se ovaj problem rešava bez ugradnje stranog tela, jednostavnom, kratkotrajnom operacijom sa mnogo manje komplikacija.
Šta se u stvari radi: na podu treće moždane komore, u samom centru mozga, u okruženju najdelikatnijih vitalnih centara, načini se precizna fenestracija (slika 4) i omogućava oticanje moždane tečnosti iz komore u interpedunkularnu cisternu, a potom dalje do mesta resorpcije na konveksitetu.
Pošto nije mogao da iz komornog sistema otiče normalnim fiziološkim putem, sada likvor otiče kroz veštački napravljen otvor ali opet u subarahnoidni prostor što je najbliže normalnoj fiziologiji. Ranijim metodama moždana tečnost odvodi se u telesne šupljine van mozga (venu ili trbuh). Metoda se može primeniti i kod bolesnika koji su ranije operisani na klasičan način i u velikom broju slučajeva oni mogu biti oslobođeni sistema za drenažu.
U nekim slučajevima Endoskopska Ventrikulostomija Treće komore (ETV), kako se naziva ova operacija, bila je konačno rešenje posle mnogobrojnih komplikacija i višestrukih operacija. Ipak, nisu svi pacijenti pogodni za ovakvu operaciju. U slučajevima poremećene resorpcije likvora ovaj postupak nema smisla. Na sreću drugi uzroci hidrocefalusa su brojniji.
Dosadašnji rezultati naših i drugih centara

Dosadašnji rezultati našeg i drugih centara pokazuju da se 70-80% bolesnika može uspešno operisati na ovaj način. Biće ih sve više. Do sada su bolesnici brižljivo birani za ovaj zahvat. Rezultati su odlični i više nego ohrabrujući. Što se hidrocefalusa tiče, svetske studije govore da se gotovo svuda u svetu prvo pokušava sa ovom metodom, ta tek u slučaju neuspeha, pribegava ugradnji sistema za drenažu likvora. Kod dece do jedne godine starosti takođe se često savetuje prvo ETV, mada je uspešnost mnogo manja nego kod ostalih starosnih grupa. Ugradnjom klasičnog sistema dobija se u vremenu, kasnije se uvek može uraditi ETV.
Naše iskustvo, osim rešavanja hidrocefalusa, obuhvata operacije koloidnih cisti treće komore, intraventrikuarne parazitoze, tumora, krvavljenja u moždanim komorama i sl. Za sada institut raspolaže rigidnim Aesculap neuroednoskopom, pogodnim za rad unutar moždanih komora (slika 1 i 2). Planira se nabavka fleksibilnog neuroendoskopa kojim se značajno proširuju indikaciona područja.